SOLIDARNOST PRIVREDNIKA SA UGROŽENIMA U POPLAVAMA
01.01.1970.Veliki broj privrednika se odazvao apelima za pomoć ugroženima u katastrofalnim poplavama koje su ovih dana pogodile Republiku Srbiju i region. Prema informacijama iz Privredne komore Srbije (PKS) kompanije iz čitave zemlje šalju pomoć u opremi i novcu. Prema rečima predsednika PKS g. Željka Sertića, najveći deo firmi-donatora nije želeo da se zna da su dali bilo kakvu pomoć i da je privreda pokazala solidarnost sa svim ugroženima na najlepši način.
Brojni privrednici su već realizovali svoje donacije u novcu. Mnoge kompanije pomažu ljudstvom i mehanizacijom u poplavljenim područjima ili su na drugi način stavili na raspolaganje svoje resurse i kapacitete kriznim štabovima. Veliki broj kompanija iz Srbije odmah je donirao robu i finansijska sredstva prema svojim mogućnostima. Kompanije iz sektora građevinskih materijala su odmah priložile vredne iznose u novcu ali planiraju ozbiljne donacije u građevinskom materijalu u narednom periodu.
Više o tome pročitajte u privrednim vestima na sajtu PKS>>>
Prema podacima Kriznog štaba Privredne komore Srbije (PKS), koji je u stalnom zasedanju i koordinaciji sa Ministarstvom privrede od uvođenja vanredne situacije, najveću materijalnu štetu u katastrofalnim poplavama u Srbiji pretrpele su poljoprivreda i infrastruktura (saobraćajna i energetska), kao i vodoprivredni objekti. Detaljnija procena štete moguća je tek narednih dana, kada se voda povuče.
Oko 11.500 preduzeća i 26.000 preduzetničkih radnji, što je oko 11% svih registrovanih privrednih subjekata u Republici Srbiji, pogođeno je nezapamćenim elementarnim nepogodama. Najviše firmi je iz sektora trgovine, poljoprivredno-prehrambene industrije i građevinarstva.
U agraru su u poplavama najviše stradale ratarske kulture (kukuruz, soja i suncokret), rane vrste voća (jagode, maline, kupine) kao i sve vrste povrća. šteta na pšenici biće procenjena tek pošto se voda povuče. Deo prerađivačkih kapaciteta pretrpeo je znatnu štetu.
Vodoprivredna infrastruktura (kanali i nasipi) pretrpela je ogromnu štetu. Objekti vodosnabdevanja u ugroženim područjima takođe su teško oštećeni.
Saobraćajna infratruktura je pretrpela ogromne štete, putna više nego železnička. U poplavama ali i zbog velikog broja klizišta i odrona oštećeni su putevi i veliki broj mostova.
Elektroenergetski sistem je najviše ugrožen i preopterećen. Vodom je poplavljen površinski kop Kolubara iz kojeg se ugljem snabdeva TE Nikola Tesla. Deo mehanizacije je ranije sklonjen sa kopova ali je jedan deo zarobljen vodom. Ipak snabdevanje električnom energijom je stabilno.
U narednom periodu biće prioritet identifikacija potreba privrednih subjekata za pokretanje privrednih aktivnosti, utvrđivanja stanja infrastrukture i procena štete, kao i sanacija pogođenih područja. Povodom toga PKS je uputila poziv za pomoć međunarodnim asocijacijama i privrednim komorama u svetu, svojim predstavništvima u insostranstvu i našim poslovnim ljudima u dijaspori.
Više o ovoj temi potražite u privrednim vestima na sajtu PKS>>>
Vlada Republike Srbije je 21.05.2014. godine najavila donošenje plana obnove zemlje i saniranja materijalne štete od poplava koji će biti sprovođen u četiri segmenta:
1. Prvi segment obuhvata obnovu elektroenergetskog sistema, za koji predsednik vlade g. Aleksandar Vučić kaže da je pretrpeo najveću štetu od više stotina miliona evra i da se samo na struji gubi od 500 hiljada do 1 milion evra dnevno zbog problema u dopremanju uglja iz Kolubare u TENT.
2. Revitalizacija putne infrastrukture, pri čemu je putna mreža nastradala više nego železnička i neki putni pravci će duže vreme biti zatvoreni za teretni ali i putnički saobraćaj.
3. Sanacija štete na kućama i drugim objektima, pri čemu su prioritet građani koji su u potpunosti ostali bez krova nad glavom.
4. Četvrti segment obnove je kreiranje ekonomskog rasta i obnova sveukupne ekonomske energije, što je prema rečima premijera od ključnog značaja za napredak Srbije. Posledica toga morao bi biti veći industrijski rast od planiranog.
Predsednik Vlade je upozorio na to da i pored velike pomoći koja će stići od EU, Rusije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i drugih zemalja to će biti svega 20-25% od ukupnih sredstava koja će Srbiji biti potrebna za saniranje posledica poplava.
Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD g. Suma Čakrabarti, koji je u Beogradu 21.05.2014. imao sastanaka sa g. Vučićem, izjavio je da je EBRD kao finansijska institucija, spremna da sa Srbijom sarađuje na srednjoročnom, kratkoročnom ali i dugoročnom planu i najavio pomoć Srbiji, pre svega u pogledu obnove puteva i sistema za vodosnabdevanje. U tom pogledu, prema njegovim rečima, prvi korak koji treba učiniti je utvrđivanje potreba i urgentnih situacija. On je ocenio da su u ovoj katastrofi značajno pogođena i oštećena mala i srednja preduzeća, među kojima ima i onih koji su već klijenti EBRD.
Više o ovoj temi pročitajte na referentnim stranama sajta Vlade Republike Srbije>>>
