Poslovanje privrede u Republici Srbiji u 2010. godini

05.08.2011

U junu 2011. godine Agencija za privredne registre Republike Srbije izdala je “Saopštenje o poslovanja privrede u Republici Srbiji u 2010. godini”, a na osnovu uporednih podataka iz finansijskih izveštaja za 2010. godinu i usvojenih finansijskih izveštaja za 2009. godinu godinu, koje su privredna društva i preduzetnici dostavili Agenciji. Ovaj izveštaj možete preuzeti u celosti sa sajta Agencije za Privredne Registre na adresi www.apr.gov.rs na stranici makroekonomska saopštenja.

U izveštaju su obrađena poglavlja o makroekonomskom abijentu, poslovanju privrednih društava i poslovanju preduzetnika (samo preduzetnici koji vode poslovne knjige, a to nije ni 10% od broja registrovanih preduzetnika kod APR-a). Opšti utisak je da posle perioda recesije, najviše pod uticajem svetske finansijske krize, dolazi do oporavka privrednih aktivnosti u 2010. godini u Republici Srbiji, takođe kao rezultat oživljavanja privrednih aktivnosti na globalnom ekonomskom tržištu posle izlaska iz svetske finansijske krize. Osnovne karakteristike privrednih aktivnosti u toku 2010. godine su:
- rast izvoza uz umereni rast uvoza
- rast obima aktivnosti industrijske proizvodnje
- zaustavljen pad profitabilnosti
- nestabilnost ekonomskog ambijenta kao posledica oscilacija domaće valute i inflacije
- stagnacija domaće tražnje
- ograničene mogućnosti privlačenja stranog kapitala (investicija)
- tendencija smanjenja broja zaposlenih
- hronična nelikvidnost i prezaduženost srpske privrede

Makroekonomski ambijent
Podaci o makroekonomskim pokazateljima potvrđuju da se naša zemlja još uvek nalazi u zoni recesije u toku 2010. godine kao posledica svetske finansijske krize. Bruto domaći proizvod je u porastu za 1,8% što je nedovoljno za oporavak privrede s obzirom na pad od 3,0% u toku 2009. godine. Najveći rast BDP je zabeležen u sektorima “Saobraćaj i skladištenje” i “Finansijska delatnost i delatnost osiguranja” dok je najveći pad aktivnosti zabeležen u sektoru “Građevinarstvo”. Takođe je zabeležen rast fizičkog obima industrijske proizvodnje od 2,9% što je slaba uteha imajući u vidu pad ovog makroekonomskog pokazatelja od 12,1% u 2009. godini. Spoljnotrgovinska aktivnost je u porastu u 2010. godini tako da je uz rast izvoza (7,39 milijarde evra) i umereni porast uvoza (12,62 milijarde evra) spoljnotrgovinski deficit zemlje smanjen za 5,7% u odnosu na 2009. godinu i iznosi 5,23 milijarde evra. Stopa nezaposlenosti raste, jer i dalje opada broj zaposlenih u zemlji: 1.771.000 u 2010. godini u odnosu na 1.857.000 u 2009. godini. Istovremeno je zabeležen izvestan rast bruto i neto zarada zaposlenih. Stopa inflacije (cene na malo) iznosi 11,5% u 2010. godini u odnosu na 10,4% u 2009. godini. Istovremeno domaća valuta je slabija za 10% u odnosu na vrednost evra na kraju 2009. godine. Smanjen obim direktnih stranih investicija za 2/5 u odnosu na 2009. godinu u toku koje je takođe zabeležen pad za 25% što uz sve prethodno ukazuje da je poslovni ambijent u Republici Srbiji nepredvidiv i rizičan, reklo bi se destimulativan za poslovanje privrednih društava i preduzetnika.

Poslovanje privrednih društava
Posle značajnog pogoršanja većine finansijskih pokazatelja u poslovanju privrednih društava u toku 2009. godine, dolazi do postepenog oporavka privredne aktivnosti u 2010. godini što je rezultiralo rastom pozitivnih poslovnih rezulatata i smanjenjem poslovnog gubitka privrednih društava u odnosu na prethodnu 2009. godinu. Međutim taj poslovni gubitak u 2010. godini je i dalje dvostruko veći u odnosu na predkriznu 2008. godinu. Nagomilani gubici iz prethodnog perioda i nedostatak dugoročnog kapitala utiču na porast nelikvidnosti i zaduženosti srpske privrede. Ovi negativni trendovi praćeni su i smanjenjem broja zaposlenih u privrednim društvima. Pored toga i dalje je prisutan neujednačen razvoj poslovnog ambijenta, kao posledica neravnomernog sektorskog i teritorijalnog rasporeda finansijskih performansi privrednih društava i izražena koncentracija privrednih aktivnosti u samo 100 velikih privrednih društava koja iako čine samo 0,1% od ukupnog broja privrednih društava učestvuju sa 38,0% u ukupnom iskazanom dobitku privrednih društava.

Broj privrednih društava u Republici Srbiji, a tu se misli na privredna društva koja su predala ispravan finansijski izveštaj za 2010. godinu, iznosi 90.985, što je pad od oko 3,8% u odnosu na 2009. godinu. Broj zaposlenih radnika u njima je 1.001.913 radnika, što je za 6,6% manje u odnosu na 2009. godinu, čime se i u 2010. godini nastavlja višegodišnji trend smanjenja broja zaposlenih.
U Republici Srbiji i dalje radi veliki broj privrednih društava bez ijednog zaposlenog, tačnije 23.865 privrednih društava, odnosno 26,2% od ukupnog broja privrednih društava i ona znatno utiču na slabe ukupne finansijske performanse srpske privrede. U strukturi privrednih društava prema broju zaposlenih i dalje dominiraju mikro privredna društva (1-10 radnika) sa 87,6% od ukupnog broja privrednih društava (79.703) i u njima je bilo zaposleno 16,5% od ukupnog broja zaposlenih ili 165.315 radnika. Mala privredna društva (1-50 radnika) koja u ukupnom broju privrednih društava učestvuju sa 97,0% (88.255) i u njima je bilo zaposleno nešto više od 1/3 ukupnog broja radnika, što predstavlja pad od 3,7% u odnosu na 2009. godinu. Najveće smanjenje broja zaposlenih zabeleženo je kod srednjih privrednih društava (51-250 radnika) i iznosilo je 10,8% u odnosu na prethodnu 2009. godinu. U velikim privrednim društvima (preko 250 radnika) koja čine svega 0,9% od ukupnog broja privrednih društava u Republici Srbiji bilo je zaposleno 420.151 ili 41,9% radnika, što je predstavlja pad od 6,7% u odnosu na 2009. godinu.
Sektorski raspored privrednih društava pokazuje da je preko 2/3 od ukupnog broja privrednih društava poslovalo u svega 3 sektora: Trgovina na veliko i malo... (37,4%), Prerađivačka industrija (19,0%) i Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (10,9%).
Najveći broj radnika bio je zaposlen u sektorima: Prerađivačka industrija (31,6%), Trgovina na veliko i malo... (19,7%) i Saobraćaj i skladištenje (9,2%).
Sa aspekta pravne forme u strukturi privrednih društava dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (90,9%) i ona zapošljavaju nešto manje od 2/3 od ukupnog broja zaposlenih. U akcionarskim društvima i javnim preduzećima, koja zajedno čine svega 2,6% od ukupnog broja privrednih društava bilo je zaposleno 19,8% odnosno 11,4% od ukupnog broja zaposlenih.
Na teritorijalnom nivou beleži se trend smanjenja broja privrednih društava i broja zaposlenih. U 2010. godini u centralnoj Srbiji poslovalo je 66.595 privrednih društava sa 754.542 zaposlena radnika, a u Vojvodini 23.769 privrednih društava sa 240.833 radnika, što predstavlja smanjenje za 3,8% odnosno 6,3% u odnosu na 2009. godinu. Najveći broj privrednih društava poslovao je na teritoriji Grada Beograda (42,1% od ukupnog broja privrednih društava) sa 422.101 radnika ili 42,1% od broja ukupno zaposlenih radnika. Zatim sledi Južno-bački okrug sa 11,4% od ukupnog broja privrednih društava i 107.868 zaposlenih radnika, što čini 10,8% od ukupnog broja zaposlenih. Najveći pad u broju privrednih društava i broju zaposlenih zabeležen je u Topličkom, Pirotskom i Zaječarskom okrugu.

Finansijske performanse privrednih društava u 2010. godini ukazuju na dalje slabljenje finansijskog potencijala ali i na zaustavljanje pada profitabilnosti.
Privredna društva su u 2010. godini iskazala ukupne prihode veće za 12,5% i ukupne rashode veće za 12,1% u odnosu na 2009. godinu. Pri tom treba imati u vidu inflaciju i slabljenje domaće valute, kao i činjenicu da su prethodne 2009. godine i prihodi i rashodi značajno smanjeni u odnosu na raniji period. Zahvaljujući intenzivnijem rastu poslovnih prihoda u odnosu na rashode, privredna društva su povećala poslovni dobitak u 2010. godini za čak 50,5% u odnosu na prethodnu godinu. Ali zbog nedovoljnog obima poslovnih aktivnosti i poslovanja u uslovima prevelike zaduženosti privrede došlo je do porasta finansijskog rashoda (25,2%) pre svega rashoda kamata i negativnih kursnih razlika, pa su finansijski gubici premašili poslovni dobitak 2010. godine. Uz to rast beleže i ostali rashodi (5,3%) dok su ostali prihodi nepromenjeni u odnosu na 2009. godinu. Kao rezultat svega, privredna društva su u 2010. godini iskazala ukupan negativan netu finansijski rezultat u iznosu od 89.698 miliona dinara.
Ukupna sredstva privrednih društava iskazana su iznosu od 10.302.976 miliona dinara i veća su za 7,1% u odnosu na prethodnu godinu. U strukturi ukupnih sredstava privrednih društava stalna imovina učestvuje sa 54,0% a obrtna imovina sa 39,3%. Najveća su ulaganja u osnovna sredstva 4.226.760 miliona dinara, a zatim u kratkoročna potraživanja, plasmane i gotovinu 2.786.262 miliona dinara, a u zalihe 1.165.590 miliona dinara. Privredna društva su zbog nepovoljnih uslova poslovanja svoje resurse usmerila na tekuće poslovanje, dok su ukupna investiciona ulaganja povećana samo za 1,6% u odnosu na 2009. godinu. Međutim zbog rasta potraživanja i rasta gubitaka iznad visine kapitala došlo je do daljeg smanjivanja učešća stalne imovine u ukupnim sredstvima, što prouzrokuje dalje pogoršanje strukture sredstava privrednih društava. U strukturi ukupnih izvora sredstava najveće učešće imaju kratkoročne obaveze (40,9%), zatim kapital (39,8%) i dugoročne obaveze (17,9%). Kapital kao sopstveni izvor finansiranja zadržan je u 2010. godini na nivou prethodne i iznosio je 4.104.396 miliona dinara, ali je njegovo učešće u ukupnim izvorima finansiranja smanjeno u odnosu na 2009. godinu, sa 42,3% na 39,8% u 2010. godini. Takođe je u strukturi kapitala smanjeno učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja uz istovremeno povećanje obaveza, pri čemu brži rast beleže kratkoročne obaveze u odnosu na dugoročne.
Sve to nepovoljno utiče na zaduženost privrednih društava koja je povećana u 2010. godini, tako da je 1 dinar pozajmljenog kapitala pokriven sa 0,55 dinara sopstvenog kapitala. Pored visoke zaduženosti dodatni problem predstavlja visok iznos kumuliranih gubitaka koji je veći za 18,1% u odnosu na 2009. godinu i iznosi 1.947.926 miliona dinara. Zbog rasta kumuliranih gubitaka smanjuje se sopstveni kapital privrednih društava u Republici Srbiji pa je stopa izgubljenog kapitala povećana sa 32,0% u prethodnoj godini na 36,5% što dodatno opterećuje finansijsku situaciju srpske privrede.
Iako funkcionišu u situaciji su visoke zaduženosti i nelikvidnosti privredna društva su u toku 2010. godine povećala iznos ukupnih kredita za 10,5% u odnosu na prethodnu godinu na 2.615.259 miliona dinara, čime je povećana kreditna izloženost srpske privrede. I sama struktura kredita je pogoršana, pa su radi održavanja likvidnosti privrede kratkoročni krediti rasli brže od dugoročnih (15,6% u odnosu na 5,3%) tako da više od plovine ukupnih kredita čine kratkoročni krediti (52,2%). Na nepovoljnu finansijsku strukturu i nedovoljnu likvidnost privrednih društava ukazuje i povećanje negativnog neto obrtnog kapitala od 12,6% u odnosu na 2009. godinu, smanjenje ukupnih zaliha i nedostatak dugoročnog kapitala.
Osnovni pokazatelji uspešnosti poslovanja privrednih društava u 2010. godini su u blagom porastu u odnosu na kriznu 2009. godinu. Stopa prinosa na ukupna sredstva posle oporezivanja iznosi 0,3% (0,1% u prethodnoj godini), stopa prinosa na sopstveni kapital posle oprezivanja takođe beleži neznatan rast u odnosu na 2009. godinu ali zabrinjava činjenica da je ona i dalje negativna (-2,6% u odnosu na -2,9% u prethodnoj godini) što ukazuje na to da je cena pozajmljenog kapitala i dalje veća od prinosa na taj kapital, odnosno da privredna društva neefikasno koriste pozajmljeni kapital. Racio sopstvenog kapitala je u padu u odnosu na prethodnu 2009. godinu (35,3% u 2010. prema 38,7% u 2009.) jer se i dalje smanjuje učešće sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja. Opšti racio likvidnosti i dalje zadržava trend niskih vrednosti (0,96 isto kao 2009. godine) što ukazuje na to da privredna društva stalno iznova moraju da se zadužuju i tako nagomilavaju obaveze, pooštravajući postojeći problem nelikvidnosti. Racio pokrića kamata je u porastu (0,42) u odnosu na 2009. godinu (0,26) ali njegova i dalje niska vrednost ukazuje na to da srpska privreda još uvek nije u situaciji da kamate plaća iz ostvarenih rezultata poslovanja i još uvek se nalazi u zoni povećenog rizika plaćanja kamata. Iz svega gore navedenog izveden je zaključaki da je glavna odlika poslovanja srpske privrede u 2010. godini nerentabilno poslovanje i odsustvo finansijske ravnoteže.

Koncentracija finasijskih performansi u okviru određenog segmenta privrednih društava i njihov neujednačen sektorski i teritorijalni raspored i dalje je glavna karakteristika privrede Republike Srbije u 2010. godini.
Neujednačen sektorski razvoj je dominantno obeležeje srpske privrede i na to ukazuje disproporcija između nerazmenljivih i razmenljivih sektora u ukupnim performansama privrede, koja je u 2010. godini ipak nešto manja u odnosu na prethodne godine. Nerazmenljivi sektori i dalje dominiraju u učešću u ukupnim prihodima sa 59,9% na nivou cele privrede Srbije, ali i u ukupnim rashodima (59,7%). Istovremeno više od polovine ukupnih prihoda ostvareno je u samo dva sektora: sektor “Trgovina na veliko i malo...” i sektor “Prerađivačka industrija”, a ova dva sektora su iskazala i više od polovine ukupnih rashoda. U 2010. godini i nerazmenljivi i razmenljivi sektori poslovali su sa gubitkom u odnosu na prethodnu godinu. Gubitak razmenljivih sektora je značajno smanjen ali su zato nerazmenljivi sektori iz zone pozitivnog prešli u zonu poslovanja sa gubitkom. Sektori koji su iskazali najveći negativan finansijski rezultat su “Prerađivačka indistrija” (sa 32.240 miliona dinara čini više od 1/3 ukupnog gubitka privrede), “Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo” (13.671 miliona dinara), “Građevinarstvo” (12.274 miliona dinara), “Saobraćaj i skladištenje” (11.741 miliona dinara). Napredak u poslovanju postigla su privredna društva iz sektora “Rudarstvo” (12.970 miliona dinara) i “Informisanje i komunikacije” (4.478 miliona dinara) koja beleže pozitivan rezultat u odnosu na 2009. godinu kada su poslovala sa gubitkom. Skoro 1/2 ukupnih angažovanih sredstava privrede skoncentrisana je u svega dva sektora: “Prerađivačka industrija” i “Trgovina na veliko i malo...” ali povećanje učešća beleže i sektori “Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija” (11,1%) i “Građevinarstvo” (9,5%). Najvećim iznosom kapitala raspolažu privredna društva koja posluju u tri sektora: “Prerađivačka industrija” (871.076 miliona dinara), “Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija” (773.232 miliona dinara) i “Trgovina na veliko i malo...” (585.631 milion dinara). Više od 2/3 kumuliranih gubitaka čitave privrede odnosi se na samo četiri sektora: “Prerađivačka industrija” (613.602 miliona dinara), “Trgovina na veliko i malo...” (259.871 milion dinara), ), “Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija” (239.354 miliona dinara) i “Saobraćaj i skladištenje” (213.364 miliona dinara). Izrazito visoki kumulirani gubici doprineli su smanjenju sopstvenog kapitala privrednih društava, pri čemu je stopa izgubljenog kapitala u razmenljivim sektorima ista kao i prethodne godine (37,8%) dok je u nerazmenljivim sektorima znatno povećana u odnosu na 2009. godinu (35,0% u odnosu na 26,6%). U 2010. godini nerazmenljivi sektori su koristili 62,6% ukupnih kredita privrede, što je nešto manje nego u prethodnoj godini. Skoro polovinu ovih kredita koristili su sektori “Prerađivačka industrija” (693.092 miliona dinara), “Trgovina na veliko i malo...” (525.414 miliona dinara), a za njima selede privredna društva iz sektora “Građevinarstvo” (341.483 miliona dinara). Većina sektora iskazala je u 2010. godini negativan neto obrtni kapital, najviše “Građevinarstvo” (55.462 miliona dinara), “Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija” (46.437 miliona dinara) i “Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo” (24.519 miliona dinara). Pozitivan neto obrtni kapital iskazala su privredna društva koja su poslovala u 4 sektora: “Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti”, “Finansijske delatnosti i delatnost osiguranja”, “Prerađivačka industrija” i “Trgovina na veliko i malo...”.
Iz gore navedenog izveden je zaključak da i pored blagog napretka u 2010. godini srpska privreda funkcioniše u uslovima smanjene profitabilnosti i niske likvidnosti i na i dalje prisutnu tendenciju smanjenja učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja uz povećanje obaveza i neznatno smanjen rizik plaćanja kamata.

Finansijske performanse po pravnoj formi privrednih društava takođe su neizbalansirane. Preko 2/3 finansijskih performansi privrede skoncentrisano je u društvima sa ograničenom odgovornošću, a značajan uticaj imaju još otvorena akcionarska društva i javna preduzeća. Dominaciju u srpskoj privredi društava sa ograničenom odgovornošću potvrđuje i to da su ona u 2010. godini ostvarila nešto manje od 3/4 ukupnih prihoda (5.062.0038 miliona dinara) što je za 13,1% više u odnosu na prethodnu godinu. Posle njih slede otvorena akcionarska društva sa 1.048.494 miliona dinara (pad od 19,3% u odnosu na ukupne prihode iz 2009. godine) i javna preduzeća sa 486.357 miliona dinara. Najveći deo ukupnih rashoda privrede iskazala su društva sa ograničenom odgovornošću (5.112.204 miliona dinara) što je za 14,2% više u odnosu na prethodnu godinu i akcionarska društva (1.080.927 miliona dinara) što je za 21,0% više nego u 2009. godini. Javna preduzeće su zadržala nepromenjeno učešće u ukupnim rashodima u odnosu na prethodnu godinu od 7,1% (508.550 miliona dinara).
Za razliku od 2009. godine ka da su poslovala pozitivno društva sa ograničenom odgovornošću su u 2010. godini iskazala negativan neto finansijski rezultat (42.709 miliona dinara) pre svega zbog rastućih finansijskih i ostalih gubitaka. Značajno pogoršanje finansijskog rezultata beleže i javna preduzeća, čiji je negativni neto finansijski rezultat (23.372 miliona dinara) 3 puta veći nego u 2009. godini. Otvorena akcionarska društva i društvena preduzeća beleže izvestan pad negativnog neto finansijskog rezultata u poređenju sa 2009. godinom.
Dominantnu ulogu društava sa ograničenom odgovornošću u poslovanju privrede potvrđuju i podaci o visini angažovanih ukupnih sredstava i kapitala (skoro 2/3 od ukupnih iznosa na nivou privrede Republike Srbije). Javna preduzeća su u 2010. godini raspolagala sa najvećim iznosom kapitala posle društava sa ograničenom odgovornošću, koji čini skoro 1/4 ukupnog kapitala privrede.
Kumulirani gubici su takođe skoncentrisani u društvima sa ograničenom odgovornošću (945.753 miliona dinara), a zatim slede otvorena akcionarska društva sa 501.167 miliona dinara i javna preduzeća sa 322.841 miliona dinara. Pad kumuliranih gubitaka beleže zatvorena akcionarska društva (53.412 miliona dinara) i on iznosi 44,9% u odnosu na 2009. godinu.
Stopa izgubljenog kapitala je u porastu u odnosu na prethodnu godinu kod svih formi privrednih društava. Najveću stopu izgubljenog kapitala beleže društvena preduzeća (112,7%), zatim zadruge (55,2%) i otvorena akcionarska društva (53,4%). Značajno smanjenje stope izgubljenog kapitala u 2010. godini beleže zatvorena akcionarska društva koja ujedno imaju i najnižu stopu izgubljenog kapitala od 16,5%.
Oko 2/3 negativnog neto obrtnog kapitala iskazala su javna preduzeća (124.092 miliona dinara), a zatim slede otvorena akcionarska društva (72.870 miliona dinara) i društvena preduzeća (27.447 miliona dinara). Najveći iznos pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su društva sa ograničenom odgovornošću (31.242 miliona dinara) i zatvorena akcionarska društva (16.575 miliona dinara).

Finansijske performanse po veličini privrednih društava ukazuju na to da u srpskoj privredi prema ostvarenim rezultatima i dalje dominiraju velika privredna društva iako čine samo 0,9% od ukupnog broja privrednih društava. U njima je bilo zaposleno 41,9% od ukupnog broja radnika i ostvarila su nešto više od polovine ukupnih prihoda (3.994.762 miliona dinara) i rashoda (4.026.979 miliona dinara) celokupne privrede. Iako su u 2010. godini i dalje imala negativan neto finansijski rezultat (41.419 miliona dinara) on je za 44,6% manji nego u 2009. godini. Ukupna sredstva velikih privrednih društava veća su u 2010. godini za 4,4% u odnosu na prethodnu godinu, dok je kapital smanjen za 3,7% u odnosu na 2009. godinu. Velika privredna društva još uvek angažuju više od polovine ukupnih sredstava (56,6%) i kapitala (61,3%) privrede Republike Srbije. Istovremeno ona su i dalje najveći nosioci gubitaka sa 1.110.572 miliona dinara kumuliranih gubitaka, što čini 57,0% u kumuliranim gubicima ukupne privrede. Stopa izgubljenog kapitala velikih privrednih društava u 2010. godini iznosila je 33,2% i niža je nego kod malih i srednjih privrednih društava. Negativan obrtni kapital u 2010. uvećan je za 12,5% u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 97.158 miliona dinara.
Kod srednjih privrednih društava uočen je pozitivan trend u odnosu na prethodnu godinu, jer su ova više od 3 puta smanjila svoj negativan neto finansijski rezultat u odnosu na prethodnu godinu i imaju najmanje učešće u gubicima srpske privrede (11,0%). Kumulirani gubici srednjih privrednih društava smanjeni su za petinu u odnosu na 2009. godinu, pa je i stopa izgubljenog kapitala (34,9%) nešto niža od stope na nivou ukupne privrede (36,5%). Zbog svega toga i negativni neto obrtni kapital je bio u značajnom padu u odnosu na 2009. godinu (samo 2.885 miliona dinara u odnosu na 65.211 miliona dinara u 2009. godini).
U 2010. godini mala privredna društva, koja su u 2009. godini jedina iskazala pozitivan neto finasijski rezultat, su iskazala negativan neto finansijski rezultat od 38.405 miliona dinara, pre svega zbog nelikvidnosti i prezaduženosti. Mala privredna društva su zabeležila rast kumuliranih gubitaka od čak 84,0% u 2010. godini, pa posledično imaju i najveće smanjenje sopstvenog kapitala. Stopa izgubljenog kapitala u 2010. godini bila je 47,3% u odnosu na 40,5% u 2009. godini. Negativan neto obrtni kapital malih privrednih društava višestruko je povećan u odnosu na 2009. godinu i iznosi 86.954 miliona dinara.

Finansijske performanse privrednih društava po okruzima kao i u prethodnom periodu karakteriše izražena teritorijalna disproporcija jer oko polovine privrednih društava i zaposlenih koncentrisano je u svega dva okruga: Grad Beograd i Južno-bački okrug, koji u poslovnim prihodima učestvuju sa 64,6%, sredstvima sa 65,5%, kapitalu sa 67,5% i kumuliranim gubicima ukupne privrede sa 58,1%.
Privredna društva sa teritorije Grada Beograda u 2010. godini iskazala su najveću negativan neto finansijski rezultat (57.407 miliona dinara), višestruko veći u odnosu na 2009. godinu, koji čini 64,0% ukupnog gubitka srpske privrede. Visok iznos negativnog neto finansijskog rezultata iskazala su i privredna društva sa teritorije Podunavskog, Južno-banatskog i Šumadijskog okruga.
Pozitivan neto fonansijski rezultat iskazalo je samo 6 okruga, pri čemu najveći imaju privredna društva sa teritorije Južno-bačkog okruga (34.817 miliona dinara), a zatim slede Zlatiborski (3.998 miliona dinara) i Pirotski okrug (3.133 miliona dinara).
Izraženu regionalnu polarizovanost potvrđuju i podaci da od ukupnih sredstava privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije (7.878.385 miliona dinara) Grad Beograd raspolaže sa 69,6%, a Južno-bački okrug sa 53,1% učestvuje u ukupnim sredstvima privrednih društava sa teritorije AP Vojvodine koja iznose 2.378.572 miliona dinara.
Kapital privrednih društava na teritoriji Centralne Srbije iznosi 3.206.944 miliona dinara, od čega Grad Beograd čini 70,7% dok je kapital privrednih društava sa teritorije Vojvodine 880.275 miliona dinara, a 57,3% se odnosi na privredna društva Južno-bačkog okruga.
U kumuliranim gubicima važi ista disproporcija pa Grad Beograd sa 947.668 miliona dinara učestvuje sa 48,7% u ukupnim gubicima srpske privrede, dok je drugi Južno-bački okrug sa 182.313 miliona dinara ili 9,4% od ukupnih gubitaka privrede.
Najvišu stopu izgubljenog kapitala u 2010. godini zabeležila su privredna društva iz Podunavskog okruga (čak 98,1%), a najnižu ona iz Zlatiborkog okruga (15,8%).
Negativan neto obrtni kapital iskazala je većina okruga: Grad Beograd 142.825 miliona dinara, Borski okrug 24.099 miliona dinara itd. Najveći iznos pozitivnog neto obrtnog kapitala iskazala su privredna društva sa teritorije Južno-bačkog okruga (41.342 miliona dinara, Zlatiborskog okruga (17.523 miliona dinara) i Rasinskog okruga (12.922 miliona dinara).

Novoosnovana privredna društva u 2010. godini čine svega 8,6% od ukupnog broja privrednih društava. Kao posledica nesigurnog poslovnog ambijenta u 2010. godini osnovano je samo 7.792 novih privrednih društava, što je pad od 8,4% u odnosu na prethodnu godinu.
Broj zaposlenih u ovim privrednim društvima povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 6,1% i iznosi 17.779 radnika.
Po velični dominiraju mala privredna društva (7.780 ili 99,8%), a prema pravnoj formi društva sa ograničenom odgovornošću (7.680 ili 91,7%).
Više od polovine novoosnovanih privrednih društava osnovano je na teritoriji Grada Beograda (45,1%) i Južno-bačkog okruga (11,5%).
Najveći broj novoosnovanih privrednih društava poslovao je u sektorima “Trgovina na veliko i malo...” (34,8%), “Prerađivačka industrija” (17,7%) i u sektoru “Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti” (12,6%).
U 2010. godini novoosnovana privredna društva iskazala su pozitivan neto finansijski rezultat od 58 miliona dinara, za razliku od 2009. godine kada su poslovala sa gubitkom. Međutim ukupna sredstva su smanjena u odnosu na 2009. godinu za 17,0% i iznose 123.695 miliona dinara. Kapital novoosnovanih privrednih društava iznosi 61.301 milion dinara i čini skoro polovinu ukupnih izvora sredstava, pri čemu veliki deo otpada na kratkoročne obaveze (44.898 miliona dinara).
Kumulirani gubici su smanjeni u odnosu na prethodnu godinu (3.062 miliona dinara) i to se pozitivno odrazilo na stopu izgubljenog kapitala koja je znatno niža u odnosu na 2009. godinu (5,0% prema 12,7%).

Privredna društva u stečaju i likvidaciji kojih ima 2.483 čine 2,7% od ukupnog broja privrednih društava, što je gotovo na prošlogodišnjem nivou. U njima je bilo zaposleno 5.329 radnika ili svega 0,5% od ukupnog broja radnika, što je upola manje u donosu na 2009. godinu.
Najveći broj ovih privrednih društava poslovao je u sektorima “Trgovina na veliko i malo...” (37,1%) i “Prerađivačka industrija” (24,5%), odnosno na teritoriji Grada Beograda (33,3%) i Južno-bačkog okruga (9,3%).
U ovom segmentu privrednih društava dominiraju mala privredna društva (98,4%), a prema pravnoj formi dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (69,0%).
Najviše zaposlenih u privrednim društvima u stečaju i likvidaciji bilo je u sektoru “Trgovina na veliko i malo...”, na teritoriji Grada Beograda, u velikim privrednim društvima, odnosno društvima sa ograničenom odgovornošću.
Privredna društva u stečaju i likvidaciji u 2010. godini iskazala su negativan neto finansijski rezultat od 13.547 miliona dinara, što je za 45,8% manje nego u 2009. godini. Ukupna sredstva su takođe smanjena u odnosu na prethodnu godinu i iznose 232.563 miliona dinara. U strukturi ukupnih izvora sredstava ove grupe privrednih društava dominiraju obaveze (76,8%), a kapital sa 49.191 milion dinara čini samo 21,1% od ukupnih izvora sredstava.
Kumulirani gubici privrednih društva u stečaju i likvidaciji su se zadržali na prošlogodišnjem nivou i iznose 175.761 milion dinara, tako da je stopa izgubljenog kapitala i dalje izrazito visoka (141,1%) iako nešto manja u odnosu na 2009. godinu kada je iznosila 169,9%.

Privatizovana privredna društva, kojima je u skladu sa propisima postupka privatizacije izvršena transformacija kapitala iz društvenog u privatni, bilo je u 2010. godini 1.417 ili 1,6% od ukupnog broja privrednih društava, što je za 13,2% manje nego u 2009. godini, što delimično ukazije na usporavanje procesa strukturnih reformi i privatizacije. Ova privredna društva zapošljavala su 87.924 radnika što je 8,8% u odnosu na broj zaposlenih u Republici Srbiji.
Najveći broj privatizovanih privrednih društava poslovao je na teritoriji Grada Beograda i Južno-bačkog okruga i to u okviru sektora “Prerađivačka industrija”. To su pretežno mala privredna društva (71,0%) sa pravnom formom otvorenih akcionarskih društava (63,6%).
Slične proporcije važe kada je u pitanju raspored zaposlenih radnika u ovom segmentu privrednih društava, pri čemu je najveći broj zaposlenih u privatizovanim privrednim društvima bio u velikim privrednim društvima (42.935 radnika ili 48,8%). Privatizovana privredna društva su u 2010. godini iskazala negativan neto finansijski rezultat od 2.652 miliona dinara koji je 3 puta manji u odnosu na 2009. godinu i čini 3,0% od ukupno iskazanog negativnog neto finansijskog rezultata svih privrednih društava.
Ukupna sredstva su smanjena u odnosu na 2009. godinu za 2,1% i iznose 693.435 miliona dinara. U ukupnim izvorima sredstava kapital učestvuje sa 39,4% dok i ovde dominiraju obaveze.
Kumulirani gubici smanjeni su u odnosu na 2009. godinu i iznose 118.654 miliona dinara, a stopa izgubljenog kapitala zadržala se na prošlogodišnjem nivou i iznosi 32,9% prema 33,0% u prethodnoj godini.

Poslovanje preduzetnika
Ovim izveštajem obuhvaćeni su preduzetnici koji vode knjige po sistemu prostog knjigovodstva ili sistemu dvojnog knjigovodstva i koji se, nezavisno od kriterijuma za razvrstavanje, smatraju malim pravnim licima.
Poslovanje preduzetnika u 2010. godini bilo je pod uticajem negativnih trendovaiz prethodnog perioda, tako da i pored povećanja obima aktivnosti i pozitivnog poslovanja, preduzetnici beleže smanjen dobitak u odnosu na 2009. godinu za oko 20%. pozitivan neto obrtni kapital zadržao je isti nivo kao u 2009. godini ali uz smanjenje sopstvenih izvora finansiranja, povećanje zaduženosti i smanjenje broja zaposlenih. Kao i kod privrednih društava poslovanje preduzetnika je sektorski i teritorijalno veoma neujednačeno, uz visoku koncentraciju finansijskih performansi u određenim segmentima. Tako je nešto više od petine pozitivnog neto finansijskog rezultata iskazalo 50 preduzetnika koji raspolažu sa 6,6% ukupnih sredstava svih preduzetnika, 12,4% u kapitalu i 4,6% u ukupnom broju zaposlenih. Istovremeno samo 50 preduzetnika iskazalo je 2/5 negativnog neto finansijskog rezultata, a oni učestvuju u ukupnim sredstvima sa 2,0%, sa 0,3% u kapitalu i 1,3% u ukupnom broju zaposlenih.

Broj preduzetnika koji je predao Agenciji za privredne registre finansijske izveštaje za 2010. godinu je 21.262 preduzetnika, a od toga su obrađeni izveštaji za 20.704 preduzetnika (što je oko 10% od ukupnog broja preduzetnika registrovanih u baziAPR-a). Preduzetnici su zapošljavali 45.098 radnika, što je pad od11,1% u odnosu na prethodnu godinu. U nerazmenljivim sektorima poslovalo je 4/5 preduzetnika, što je nepromenjeno u odnosu na prethodnu godinu, a oni su zapošljavali 62,6% odukupnog broja radnika kod preduzetnika.
Najveći broj preduzetnika poslovao je u dva sektora: “Trgovina na veliko i malo...” (43,3%) i “Prerađivačka industrija” (19,0%) i oni su zapošljavali preko 2/3 od ukupnog broja radnika kod preduzetnika (34,4% odnosno 36,7%).
Na teritoriji Centralne Srbije poslovalo je više od 3/4 preduzetnika (15.726), od čega 16,6% na teritoriji Grada Beograda. U Vojvodini je poslovalo 4.952 preduzetnika od kojih najviše u Južno-bačkom okrugu (7,5%). Takođe više od 3/4 radnika bilo je zaposleno na teritoriji Centralne Srbije, od čega najviše na teritoriiji Grada Beograda (7.597). U svim okruzima zabeležen je u toku 2010. godine pad broja zaposlenih, osim u Zapadno-bačkom okrugu gde je skromno povećan za 3,8% u odnosu na prethodnu godinu.

Finansijske performanse preduzetnika su u toku 2010. godine u nestabilnim poslovnim okolnostima pogoršane u odnosu na 2009. godinu, iako su preduzetnici zabeležili neznatno povećanje poslovne aktivnosti. Ostvareni su ukupni prihodi od 185.749 miliona dinara (rast od 1,5% u odnosu na prethodnu godinu) i ukupni rashodi od 182.577 miliona dinara (rast od 1,8%). Pozitivni neto finansijski rezultat preduzetnika je smanjen za 1/5 u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 1.608 miliona dinara. Neto dobitak u ukupnom iznosu od 4.118 miliona dinara iskazalo je 15.774 preduzetnika, a neto gubitak od 2.510 miliona dinara iskazalo je 4.419 preduzetnika, dok 511 preduzetnika nema iskazan neto finansijski rezultat.
Ukupna sredstva preduzetnika iznose 92.174 miliona dinara što je povećanje od 3,1% u odnosu na 2009. godinu. Više od 1/4 ukupno angažovanih sredstava preduzetnika čine ulaganja u stalnu imovinu (25.220 miliona dinara), gotovo u celini u osnovna sredstva. u obrtnu imovinu preduzetnici su uložili 63.338 miliona dinara i to u zalihe 48,3% i u kratkoročna potraživanja, plasmane i gotovinu 50,8%.
U strukturi ukupnih izvora sredstava preduzetnika u 2010. godini najveći deo čine kratkoročne obaveze sa 61.192 miliona dinara i kapital sa 22.654 miliona dinara. Na izrazito nepovoljnu strukturu izvora sredstava ukazuje nisko učešće sopstvenog kapitala od 20,8%, u odnosu na 21,6% u prethodnoj godini. Nedovoljan sopstveni potencijal za finansiranje preduzetnika uticao je na povećanje zaduženosti, tako da je 1 dinar pozajmljenog kapitala pokriven sa 0,28 dinara sopstvenog kapitala (u prethodnoj godini 0,29 dinara).
Kumulirani gubici su povećani za 7,9% u odnosu na 2009. godinu i iznose 4.970 miliona dinara, što je dovelo do smanjenja sopstveno kapitala i rasta stope izgubljenog kapitala koja iznosi 20,6% (u 2009. godini 19,3%).
Neto obrtni kapital preduzetnika u 2010. godini je pozitivan i iznosi 2.202 miliona dinara, što je približno na nivou iz prethodne godine.

Koncentracija finansijskih performansi preduzetnika je vrlo neravnomerno raspoređena u okviru sektora i teritorijalno.
Tako je uočljiva visoka koncentracija finansijskih performansi preduzetnika u samo dva sektora: “Trgovina na veliko i malo...” i sektor “Prerađivačka industrija” u kojima je ostvareno preko 4/5 ukupnih prihoda i rashoda svih preduzetnika. U 2010. godini većina sektora iskazala je pozitivan neto finansijski rezultat, pri čemu nerazmenljivi sektori beleže rast dobitaka od 12,7% u odnosu na prethodnu godinu, dok razmenljivi sektori beleže značajan pad za 85,8% u odnosu na 2009. godinu. Preduzetnici iz sektora “Trgovina na veliko i malo...” iskazali su pozitivan neto finansijski rezultat od 948 miliona dinara (za 1/3 više u odnosu na 2009. godinu), sektor “Prerađivačka industrija” 65 miliona dinara (što je smanjenje od 89,5% u odnosu na prethodnu godinu), zatim sektor “Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo” sa 25 miliona dinara itd. Negativan neto finansijski rezultat iskazali su preduzetnici iz samo 4 sektora, najveći od 41 milion dinara iz sektora “Usluge smeštaja i ishrane”, što je za 1/5 manje nego prethodne godine.
Preduzetnici koji posloju u okviru sektora “Trgovina na veliko i malo...” i sektora “Prerađivačka industrija” raspolažu ujedno i sa najviše angažovanih sredstava i najvećim iznosom kapitala.
Povećanje kumuliranih gubitaka u odnosu na 2009. godinu zabeleženo je u većini sektora. Najveći iznos kumuliranih gubitaka iskazuju preduzetnici koji posloju u okviru sektora “Trgovina na veliko i malo...” (1.551 milion dinara) što je za 6,2% manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su kumulirani gubici u sektoru “Prerađivačka industrija” povećani za 30,9% i iznose 1.539 miliona dinara.
Većina sektora je posledično iskazala negativan neto obrtni kapital. Najveći pozitivni neto obrtni kapital iskazali su sektori “Trgovina na veliko i malo...” (3.089 miliona dinara) i sektor “Prerađivačka industrija” (478 miliona dinara).
Neujednačen je i teritorijalni raspored finansijskih performansi preduzetnika, pri čemu se posebno izdvajaju Grad Beograd i Južno-bački okrug, što je trend iz prethodnih godina. Više od 3/4 ukupnih prihoda i rashoda preduzetnika Republike Srbije (144.655 miliona dinara odnosno 142.080 miliona dinara) ostvarili su preduzetnici iz Centralne Srbije, od čega Grad Beograd čini 16,8% odnosno 16,7%. Preduzetnici iz Vojvodine ostvarili su ukupne prihode od 40.912 miliona dinara i ukupne rashode od 40.324 miliona dinara, od čega preduzetnici Južno-bačkog okruga 6,5% odnosno 6,3%.
Preduzetnici iz Centralne Srbije ostvarili su pozitivan neto finansijski rezultat u 2010. godini od 1.336 miliona dinara, što je za 1/5 manje u odnosu na 2009. godinu i to: Nišavski okrug 238 miliona dinara, Moravički okrug 125 miliona dinara, Raški okrug 122 miliona dinara, rasinski okrug 114 miliona dinara, Jablanički okrug 100 miliona dinara i Grad Beograd koji sa 81 milionom dinara beleži pad od 85,2% u odnosu na prethodnu godinu.
Preduzetnici iz Vojvodine iskazali su pozitivan neto finansijski rezultat kji je smanjen skoro za petinu u odnosu na prethodnu godinu, od toga najveći deo odnosi se na Sremski okrug (56,2%).
Sa više od 3/4 ukupnih sredstava i kapitala raspolažu preduzetnici iz Centralne Srbije (70.109 miliona dinara odnosno 17.738 miliona dinara) od čega sa 15,5% od ukupnih sredstava i 17,9% kapitala raspolažu preduzetnici sa teritorije Grada Beograda. U Vojvodini preduzetnici raspolažu sa 21.992 miliona dinara angažovanih sredstava i 4.862 miliona dinara u kapitalu, u čemu preduzetnici Južno-bačkog okruga učestvuju sa 8,0% odnosno 6,5%.
Kumulirani gubici preduzetnika iz Centralne Srbije veći su za 5,6% u odnosu na 2009. godinu i iznose 3.455 miliona dinara, od toga približno 1/5 otpada na Grad Beograd. Preduzetnici iz Vojvodine iskazali su 1.514 miliona dinara kumuliranih gubitaka (13,7% više od 2009. godine) od čega se 12,3% odnosi na preduzetnike iz Južno-bačkog okruga.
Pozitivan neto obrtni kapital preduzetnika iz Centralne s Srbije uvećan je za 8,2% u odnosu na 2009. godinu i iznosi 2.916 miliona dinara, od čega najveći iznos iskazuju preduzetnici sa teritorije Grada Beograda (1.134 miliona dinara). Nasuprot tome preduzetnici iz Vojvodine iskazali su negativan neto obrtni kapital u 2010. godini od 729 miliona dinara što je povećanje od 55,5% u odnosu na 2009. godinu, pri čemu najveći deo čine preduzetnici iz Južno-bačkog okruga sa 539 miliona dinara negativnog neto obrtnog kapitala.

Zaključak redakcije Privrednog Imenika Srbije
U trenutku kada analiziramo ovo saopštenje u toku je štrajk malinara iz Arilja nezadovoljnih otkupnom cenom maline ove godine i štrajk putara zaposlenih u firmama u sastavu Nibens grupe angažovanih na izgradnji koridora X zbog neisplaćenih zarada i blokiranih računa kod poslovnih banaka zbog dugovanja vlasnika. Prvi su reprezenti privredne grane koja sigurno predstvlja budućnost srpske privrede, kao što je bila jedini siguran oslonac u proteklim vremenima, a to je poljoprivreda (agroindustrija). Drugi dolaze iz takođe perspektivne privredne grane građevinarstva, od koje zavisi razvoj svih drugih delatnosti u srpskoj privredi, ako uvažimo činjenicu da funkcionalna i održiva privredna aktivnost ne može postojati bez kvalitetne infrastrukture. I od koga gore pomenuti štrajkači traže pomoć? Od države?

Svi parametri u analiziranom saopštenju koji opisuju stanje srpske privrede u 2010. godini zbirno daju i dalje lošu sliku: oscilacije domaće valute, inflacija, stagnacija domaće tražnje, pad stranih investicija, rast nezaposlenosti, neefikasno i nelikvidno poslovanje i prezaduženost privrednih subjekata, neujednačen razvoj privrede... Sve to su samo posledice, a ne uzrok stanja naše privrede. Uzrok leži u slabo organizovanoj i neefikasnoj državnoj upravi, koja je još uz to i preskupa sama po sebi.

Nedovršena i slabo izvedena privatizacija na ivici kriminala omogućila je da u Srbiji i dalje egzistira neprirodna konkurencija između državnog, javnog i privatnog sektora, što je situacija idealna za stvaranje monopola i odbijanje potencijalnih investitora, jer ne pruža ni utisak fer tržišne utakmice. Karakterističan je i neravnopravan tretman sektora privrede Srbije, gde su najbolji primer finansije (čitaj banke, jer su ostali segmenti finansijskog tržišta beznačajni) koje su od države dobile garantovane uslove i odrešene ruke za sopstveno sticanje profita, čime ionako nelikvidnu privredu kroz dalje zaduživanje vode u još veću nelikvidnost. Istovremeno, država Srbija ništa ne čini za ujednačeniji razvoj ostalih privrednih sektora, što bi se kroz pozitivnu kreditnu politiku i druge mere sigurno odrazilo i na ravnomerniji teritorijalni razvoj ekonomije u Srbiji. Ovako imamo u nekim delovima Srbije skoro ispražnjene opštine i okruge, sa minimumom poslovnih aktivnosti, praktično na ivici egzistencije.

A tu su još uvek nerazumljivi propisi i zakoni, kao i neprimnjivanje zakona, nefunkcionalni poreski sistem, neefikasni Privredni sudovi (naplata potraživanja, stečajni postupci i likvidacije), tolerisanje rada povezanih pravnih lica sa istim vlasnikom (jedna firma u blokadi, a druga lepo radi?), inertan i polupismen činovnički aparat u državnoj i lokalnim upravama i drugi problemi, što je sve zajedno dalo doprinos ovakvom rezultatu poslovanja srpske privrede.

Preuzmite "Saopštenje o rezultatima poslovanja privrede u Republici Srbiji u 2010. godini"