U junu 2012. godine Agencija za privredne registre Republike Srbije objavila je “Saopštenje o poslovanja privrede u Republici Srbiji u 2011. godini”, sačinjeno na osnovu zbirnih podataka iz finansijskih izveštaja za 2011. godinu i usvojenih finansijskih izveštaja za 2010. godinu, koje su privredna društva i preduzetnici dostavili Agenciji. Ovaj izveštaj možete preuzeti u celosti sa sajta Agencije za Privredne Registre na stranici Finansijski izveštaji i bonitet-Makroekonomska saopštenja.

Osnovni utisak iz ovog izveštaja je makroekonomska nestabilnost i povećana neizvesnost podstaknuta novim talasom krize iz evrozone, koje su uslovile usporeni tempo oporavka privrednih aktivnosti u Republici Srbiji u 2011. godini, posle zaustavljanja recesije i oživljavanja ekonomije u prethodnoj 2010. godini.

Osnovne karakteristike privrednih aktivnosti u toku 2011. godine su:

- blagi rast fizičkog obima industrijske proizvodnje

- usporeni rast izvoza i povećanje spoljnotrgovinskog deficita

- profitabilno poslovanje privrede, prevashodno pod uticajem smanjenja finansijskih gubitaka i smanjenih negativnih kursnih razlika

- blagi pad zaduženosti kao posledica otežanog pristupa eksternim izvorima finansiranja i nedovoljne solventnosti

- smanjenje domaće tražnje

- ograničene mogućnosti privlačenja stranog kapitala (investicija)

- tendencija smanjenja broja zaposlenih

- hronična nelikvidnost i prezaduženost srpske privrede

MAKROEKONOMSKI AMBIJENT

Makroekonomski ambijent u Republici Srbiji tokom 2011. godine obeležile su spori oporavak ekonomije i pojačana neizvesnost na globalnom finansijskom tržištu.

Bruto domaći proizvod iznosi 1.888.704,8 miliona dinara i beleži rast u 2011. godini od 1,6% u odnosu na prethodnu godinu. Najveći rast BDP beleži u sektorima "Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom", "Rudarstvo" i "Informisanje i komunikacije", dok najveći pad beleži u sektoru "Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila".

Industrijska proizvodnja je povećana za 2,1% u odnosu na 2010. godinu i njen rast, iako skromen, je veći od rasta ukupne privredne aktivnosti.

Inflacija je nešto niža u odnosu na 2010. godinu i iznosi 7,0%.

U toku 2011. godine beleži se približno jednak rast izvoza i uvoza, usled čega je spoljnotrgovinski deficit uvećan za 15,0% u odnosu na prethodnu godinu i sada iznosi 6.010,3 miliona evra.

Na smanjenu cenovnu konkurentnost srpske privrede uticalo je jačanje nacionalne valute u toku 2011. godine, pri čemu je dinara realno apresirao za 0,8% u odnosu na vrednost evra na kraju 2010. godine.

Stopa nezaposlenosti i dalje raste u toku 2011. godine, pa je ukupni broj zaposlenih manji za oko 36.000 u odnosu na 2010. godinu. Pri tom prosečne zarade beleže blagi rast.

POSLOVANJE PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Poslovanje privrednih društava u Republici Srbiji u toku 2011. godine, pored gore navednih makroekonomskih indikatora, karakteriše i dalje izražen neravnomeran raspored osnovnih finansijskih performansi na teritorijalnom nivou, gde je najveća koncentracija u Beogradskom i Južnobačkom okrugu i u okviru sektora sa najvećom koncentracijom u sektorima "Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila" i sektora "Prerađivačka industrija". I dalje je prisutna visoka koncentracija performansi u velikim privrednim društvima, kao i u okviru društava sa ograničenom odgovornošću.

Privredna društva su u 2011. godini iskazala pozitivan rezultat poslovanja ali je to pre svega posledica značajnog smanjenja finansijskih gubitaka u odnosu na prethodnu godinu. Problem je međutim i dalje veoma visok iznos akumuliranih gubitaka iz prethodnog perioda, kao i visok nivo zaduženosti iz prethodnih godina, što za posledicu ima blagi pad zaduženosti (zbog opreznije kreditne politike i pojačane obazrivosti na finansijskom tržištu) ali i dalji rast nelikvidnosti privrednih društava zbog nedostatka dugoročnih izvora finansiranja.

Broj privrednih društava u Republici Srbiji u 2011. godini prema evidenciji APR-a je 106.537, a validne finansijske izveštaje predalo je 91.901 društvo, što je za 3,34% manje u odnosu na 2010. godinu.

Trend smanjenja broja zaposlenih nastavlja se i u 2011. godini. Privredna društva su zapošljavala 1.011.531 radnika, što je za 22.955 radnika manje u odnosu na 2010. godinu.

Posebnost srpske privrede je poslovanje privrednih društava bez ijednog zaposlenog radnika i ona čine više od četvrtine od ukupnog broja privrednih društava ili 25,9%. Najbrojnija su mikro privredna društva koja zapošljavaju do 10 radnika i ona čine 87,8% od ukupnog broja društava i zapošljavaju 16,6% od ukupnog broja radnika.

Najveći broj privrednih društava poslovao je u sektorima "Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila" 36,4%, zatim "Prerađivačka industrija" 18,8% i "Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti" sa 11,4%.

Najviše zaposlenih bilo je u sektorima "Prerađivačka industrija" sa 319.479 radnika ili 31,6%, zatim "Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila" sa 199.718 radnika ili 19,7% i "Saobraćaj i skladištenje" sa 93.844 radnika ili 9,3%.

Najbrojnija privredna društva u 2011. godini, posmatrano po pravnoj formi, bila su društva sa ograničenom odgovornošću sa 91,8% od ukupnog broja privrednih društava, a u njima je bilo zaposleno oko dve trećine od ukupnog broja radnika. Otvorena akcionarska društva čine 2,0% od ukupnog broja privrednih društava i ona su zapošljavala 17,7% od ukupnog broja radnika. Najveće smanjenje broja imala su društvena preduzeća (22,7%) i kod njih je i najizraženije smanjenje broja zaposlenih (44,3%). Smanjenje broja zaposlenih izraženo je i kod javnih preduzeća 20,6%.

Sa aspekta veličine u 2011. godini dominiraju mala privredna društva koja čine 96,1% od ukupnog broja društava i u njima je zaposleno 36,8% radnika. Velika privredna društva čine samo 0,9% od ukupnog broja društava ali zapošljavaju 42,1% od ukupnog broja radnika ili 425.367 radnika. Srednja privredna društva (sa 51-250 radnika) beleže najveće smanjenje broja društava 7,7% i smanjenje broja zaposlenih radnika od 5,5% u odnosu na prethodnu 2010. godinu.

Neujednačen teritorijalni raspored srpske privrede je karakteristika koja se ponavlja i u 2011. godini. Najveći broj privrednih društava i zaposlenih radnika odnosi se na Beogradsku oblast (58,0% odnosno 56,1%) i Južnobačku oblast sa 43,5% društava i 44,8% zaposlenih od ukupnog broja društava i radnika u Vojvodini. Pri tom se uočava tendencija smanjenja broja privrednih društava i broja zaposlenih u skoro svim regionima Republike Srbije, a najviše u jugoistočnim oblastima.

Finansijske performanse privrednih društava ukazuju na umereni oporavak privrednih aktivnosti i blago jačanje finansijskih potencijala u 2011. godini, uz i dalje prisutnu nestabilnost celokupnog privrednog ambijenta kao posledicu nedovoljne solventnosti i rastuće nelikvidnosti privrednih društava.

Ukupni prihodi privrednih društava (8.065.283 miliona dinara) su uvećeni za 11,1% u odnosu na 2010. godinu, dok je rast ukupnih rashoda (7.945.082 miliona dinara) u odnosu na prethodnu godinu 8,3%.

Privredna društva su prihode najvećim delom ostvarila iz poslovnih aktivnosti, pa tako poslovni prihodi u ukupnim prihodima učestvuju sa 92,3% (pretežno prihodi od prodaje). Najveći deo rashoda čine poslovni rashodi sa 90,0% i njihov najveći deo čini nabavna vrednost robe i troškovi materijala.

Iako poslovni dobitak privrednih društava u 2011. godini beleži nešto usporeniji rast od 5,1% finansijski gubitak je više nego prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu, zahvaljujući intenzivnom padu finansijskih rashoda (21,2%). Istovremeno ostali prihodi beleže brži rast (39,5%) od ostalih rashoda (19,7%) pa je i gubitak iskazan po tom osnovu više nego prepolovljen u odnosu na 2010. godinu.

Posle trogodišnjeg perioda poslovanja sa gubitkom privredna društva u Republici Srbiji u 2011. godini su iskazala pozitrivan neto finansijski rezultat koji iznosi 84.838 miliona dinara.

Ukupna sredstva kojima su u 2011. godini raspolagala privredna društva iznosila su 12.036.292 miliona dinara što je za 14,3% više u odnosu na prethodnu godinu. Na stalnu imovinu odnosi se 6.849.671 miliona dinara, a na obrtnu imovinu 4.346.320 dinara. U okviru stalne imovine najveći deo čine ulaganja u osnovna sredstva čine njen najveći deo, a u strukturi obrtne imovine dominiraju ulaganja u kratkoročna potraživanja, plasmane i gotovinu i ulaganja u zalihe. Investicione aktivnosti privrednih društava u toku 2011. godine su povećane i to je uticalo na nešto izmenjenu strukturu ukupnih sredstava. Učešće stalne imovine u ukupnim sredstvima je blago povećano u odnosu na prethodnu godinu sa 53,9% na 56,9%.

Izmenjena je i struktura ukupnih izvora sredstava, pa se njihov najveći deo odnosi na kapital sa 44,1%, a zatim kratkoročne obaveze sa 38,1% i dugoročne obaveze sa 16,1%. Kapital, kao sopstveni izvor finansiranja, beleži rast u odnosu na 2010. godinu od 27,3% što je dovelo do povećanja njegovog učešća u ukupnim izvorima finansiranja u 2011. godini sa 39,6% na 44,1%. Ipak pozajmljeni izvori finansiranja u 2011. godini i dalje dominiraju u ukupnim izvorima finansiranja koje privredna društva koriste za svoje poslovanje.

U okviru ukupnog kapitala privrednih društava dominira osnovni kapital u iznosu od 3.544.187 miliona dinara. Kao posledica smenjene mogućnosti za privlačenje kapitala i opreznosti kod zaduživanja, kao i blagog jačanja finansijskih potencijala privrednih društava, došlo je do povećanog učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja u odnosu na 2010. godinu sa 32,6% na 37,0%. Međutim, u okviru ukupnih obaveza koje beleže povećanje od 4,8% i dalje je brži rast kratkoročnih od dugoročnih obaveza (5,6% odnosno 3,0%). I pored toga što je zaduženost privrednih društava smanjena u odnosu na prethodnu godinu (1 dinar pozajmljenog kapita je pokriven sa 0,66 dinara sopstvenog kapitala, a u prethodnoj godini 0,54 dinara) to je i dalje dominatna karakteristika njihovog poslovanja.

Kumulirani gubici za 2011. godinu iznose 2.233.091 milion dinara i veći su za 11,2% u odnosu na prethodnu godinu. Kontinuinirani rast kumuliranih gubitaka prouzrokuje smanjenje sopstvenog kapitala privrednih društava, pa je stopa izgubljenog kapitala privrednih društava od 33,4%, iako u opadanju u odnosu na prethodnu godinu (36,9%) i dalje na prilično visokom nivou.

Makroekonomska nestabilnost i oslabljena bonitetna sposobnost srpske privrede uslovile su obazriviji pristup u kreditiranju i smanjenje mogućnosti za pribavljanje kapitala dodatnim zaduživanjem zbog čega su krediti plasirani privrednim društvima gotovo na nivou iz 2010. godine, pri čemu ukupni krediti iznose 2.661.909 miliona dinara, a njihovo učešće u ukupnim izvorima finansiranja smanjeno je na 22,1% u poređenju sa 2010. godinom kada je bilo 25,3%.

U 2011. godini kratkoročni krediti beleže rast od 2,1% i njihovo učešće u ukupnim kreditima povećano je sa 52,3% na 53,4%, dok su dugoročni krediti smanjeni za 2,6% pa je nastavljen trend pogoršanja strukture ukupnih kredita sa stanovišta ročnosti.

Rast negativnog neto obrtnog kapitala od 49,7% u odnosu na 2010. godinu zbog odsustva dugoročne finansijske ravnoteže, ukazuje na dalje pogoršanje finansijske strukture i rastuću nelikvidnost privrednih društava u Republici Srbiji.

Osnovni pokazatelji poslovanja privrednih društava u 2011. godini ukazuju na izvesni rast profitabilnosti i prelazak iz zone poslovanja sa gubitkom u zonu pozitivnog poslovanja.

Ostvarene stope prinosa na ukupna sredstava i sopstveni kapital su prilično ujednačene pa je efikasnost u korišćenju kapitala povećana u odnosu na 2010. godinu.

Poslovanje privrednih društava opterećuju gubici i visok stepen zaduženosti iz prethodnog perioda, zbog čega su sopstveni potencijali još uvek nedovoljni iako je učešće sopstvenog kapitala blago povećano u odnosu na 2010. godinu. Niska vrednost opšteg racia likvidnosti koji je dodatno smanjen u toku 2011. godine potencira rastuću nelikvidnost privrednih društava.

Racio pokrića kamata povećan je u 2011. godini zahvaljujući pozitivnom poslovanju i padu zaduženosti privrednih društava.

Koncentracija finansijskih performansi privrednih društava u pogledu neravnomernog sektorskog i teritorijalnog razvoja, kao i dominacija velikih privrednih društava i u 2011. godini je karakteristično obeležje privrede Republike Srbije.

Asimetričnost srpske privrede ispoljava se kroz neujednačen sektorski razvoj uz i dalje dominantno učešće nerazmenljivih sektora, uz tendenciju blagog povećanja učešća razmenljivih sektora, što je osnov za održivi razvoj privrede u kojoj bi izvoz imao glavnu ulogu.

Visok stepen koncentracije poslovnih aktivnosti privrednih društava ilustruje podatak da nerazmenljivi sektori i dalje imaju visoko učešće u ukupnim prihodima na nivou privrede od 58,9% što je za 1,2% manje u odnosu na prethodnu 2010. godinu, kao i u rashodima od 58,5% što je manje za 1,3% u odnosu na 2010. godinu. U svega dva sektora iskazano je oko tri petine prihoda ali i rashoda i to u sektorima "Trgovina na veliko i malo..." i "Prerađivačka industrija".

Privredna društva su u 2011. godini poslovala pozitivno i na nivou nerazmenljivih i na nivou razmenljivih sektora. Jedanaest sektora iskazalo je pozitivan neto finansijski rezultat, dok je devet sektora iskazalo negativan neto finansijski rezultat. Najveći pozitivan finansijski rezultat iskazali su sektori "Rudarstvo" (tri puta veći dobitak u odnosu na 2010. godinu), "Informisanje i komunikacije" (sedam puta veći od prethodne godine) i sektor "Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti". Najveći negativan neto finansijski rezultata u 2011. godini iskazala su privredna društva iz sektora "Prerađivačka industrija" koji je za 18,2% veći nego u prethodnoj godini i "Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo" sa negativnim neto finansijskim rezultatom koji je ipak manji u poređenju sa prethodnom godinom.

Učešće razmenljivih sektora u angažovanim sredstvima i kapitalu na nivou privrede poraslo je u 2011. godini na 47,8% odnosno 53,5%. Dve trećine ukupnih sredstava i otprilike toliko kapitala angažovano je u svega četiri sektora: "Prerađivačka industrija", "Trgovina na veliko i malo...", "Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija" i "Građevinarstvo".

Kumulirani gubici privrednih društava su na prošlogodišnjem nivou, pa razmenljivi sektori učestvuju sa 55,8%, a nerazmenljivi sa 44,2% u kumuliranim gubicima privrede. Više od dve trećine kumuliranih gubitaka odnosi se na četiri sektora i to: "Prerađivačka industrija", "Trgovina na veliko i malo...", "Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija" i "Saobraćaj i skladištenje".

Stopa izgubljenog kapitala je i dalje veoma visoka i iznosi 33,4% na nivou privrede. Posmatrano na sektorskom nivou, kod razmenljivih sektora ona je u 2011. godini smanjena i iznosi 34,1%, a kod nerazmenljivih sektora 32,5%.

Kao eksterne izvore finansiranja privredna društva i dalje koriste kredite. Nerazmenljivi sektori su koristili u toku 2011. godine veći deo kredita ali njihovo učešće u ukupnim kreditima privrede smanjeno u odnosu na prethodnu godinu sa 62,5% na 60,6%. Oko tri petine kredita koristila su svega tri sektora: "Prerađivačka industrija", "Trgovina na veliko i malo..." i "Građevinarstvo".

Sektorski posmatrano privredna društva su u 2011. godini poslovala sa negativnim neto obrtnim kapitalom, koji je veći nego prethodne godine. Dva sektora u kojima je iskazan najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala absorbuju 53,1% ukupnog neto obrtnog kapitala privrede i to su: "Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija" i "Građevinarstvo". Pozitivan neto obrtni kapital iskazala su privredna društva iz samo četiri sektora: "Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti", "Finansijske delatnosti i del. osiguranja", "Trgovina na veliko i malo..." i "Rudarstvo".

Više od polovine nedostajućeg kapitala ukupne privrede (zbog finansiranja iz kratkoročnih izvora i velikog učešća zaliha u obrtnoj imovini) odnosi se na dva sektora: "Prerađivačka industrija" i "Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila". U toku 2011. godine povećana je profitabilnost poslovanja u većini sektora, najviše u sektorima "Rudarstvo" i "Informisanje i komunikacije" i u tim sektorima je najmanji rizik izmirivanja obaveza po osnovu kamata iz ostvarenih rezultata poslovanja.

Racio sopstvenog kapitala je u velikom broju sektora blago povećan u odnosu na 2010. godinu i najizraženiji je u sektorima "Građevinarstvo" i "Rudarstvo".

Međutim, opšti racio likvidnosti je pogoršan u odnosu na 2010. godinu i u svim sektorima beleži veoma niske vrednosti.

Kada se posmatraju finansijske performanse privrednih društava po pravnoj formi uočave se visoka koncentracija u okviru društava sa ograničenom odgovornošću, na koja se odnosi predo dve trećine ukupnih performansi i veliki značaj otvorenih akcionarskih društava i javnih preduzeće koja zajedno obuhvataju preko četvrtine finansijskih performansi ukupne privrede.

Društva sa ograničenom odgovornošću su u 2011. godini ostvarila nešto manje od tri četvrtine ukupnih prihoda i ukupnih rashoda na nivou privrede, pri čemu su ukupni prihodi povećani za 13,2%, a ukupni rashodi za 10,5% u odnosu na prethodnu godinu. Petinu ukupnih prihoda i rashoda na nivou privrede ostvarila su otvorena akcionarska društva i javna preduzeća. Otvorena akcionarska društva učestvuju u ukupnim prihodima sa 13,7% i ukupnim rashodima sa 14,0%, dok javna preduzeća u ukupnim prihodima učestvuju sa 6,1% i ukupnim rashodima sa 6,2%.

U 2011. godini privredna društva bez obzira na pravnu formu uglavnom iskazuju rast ukupnih prihoda i rashoda. Najveće smanjenje ukupnih prihoda i rashoda beleže društvena preduzeća, skoro za petinu u odnosu na 2010. godinu.

Posmatrano po pravnoj formi privredna društva su u 2011. godini iskazala poboljšanje neto finansijskog rezultata u odnosu na prethodnu godinu, pre svega kao posledica značajnog smanjenja finansijskog i ostalih gubitaka. Društva sa ograničenom odgovornošću su u 2011. godini iskazala najveći pozitivan neto finansijski rezultat od 87.221 milion dinara, a slede ih zatvorena akcionarska društva sa pozitivnim neto finansijskim rezultatom od 19.372 miliona dinara. Izvestan napredak u finansijskom rezultatu izražen je i kod otvorenih akcionarskih društava i javnih preduzeća koja su iskazala za 71,2% i 67,5% manji negativan neto finansijski rezultat u odnosu na 2010. godinu.

Ukupna sredstva i kapital društava sa ograničenom odgovornošću čine oko tri petine ukupnih sredstava odnosno kapitala na nivou privrede i iznose 7.408.348 miliona dinara i 3.045.461 milion dinara na dan 31.12.2011.

Otvorena akcionarska društva i javna preduzeća iskazala su zajedno značajan iznos ukupnih sredstava koja zajedno čine 29,1% od ukupnih sredstava privrede.

Najveće učešće kapitala u ukupnoj privredi (20,8%), pored društava sa ograničenom odgovornošću, imala su javna preduzeća sa 1.104.626 miliona dinara, što predstavlja povećanje od 13,9% u odnosu na prethodnu godinu.

Kumulirani gubici, sa aspekta pravne forme, koncentrisani su uglavnom u okviru društava sa ograničenom odgovornošću koja su iskazala kumulirane gubitke u iznosu od 1.132.599 miliona dinara i to predstavlja više od polovine gubitaka privrede. Visoke kumulirane gubitke beleže i otvorena akcionarska društva (560.042 miliona dinara), kao i javna preduzeća (191.414 miliona dinara) čiji su gubici smanjeni za 40,8% u odnosu na 2010. godinu. Najveći rast kumuliranih gubitaka u 2011. godini zabeležila su zatvorena akcionarska društva u iznosu od 214.820 miliona dinara što je četiri puta više u odnosu na prethodnu godinu.

Stopa izgubljenog kapitala kog društava sa ograničenom odgovornošću smanjena je u odnosu na 2010. godinu sa 35,6% na 31,0% i niža je od stope izgubljenog kapitala na nivou cele privrede (33,4%). Najnižu stopu izgubljenog kapitala imala su javna preduzeća od samo 15,0%. Zatvorena akcionarska društva su u 2011. godini zabeležila rast stope izgubljenog kapitala u odnosu na prethodnu godinu sa 16,2% na 32,6%. Najveći rast stope izgubljenog kapitala, kao i prethodne godine, iskazala su društvena preduzeća, sa 116,4% na 121,9%.

Privredna društva su u 2011. godini uglavnom poslovala sa negativnim neto obrtnim kapitalom. Najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala iskazala su javna preduzeća (122.909 miliona dinara), zatim otvorena akcionarska društva (75.649 miliona dinara), zatvorena akcionarska društva (57.118 miliona dinara), a najmanji negativan neto obrtni kapital iskazala su društva sa ograničenom odgovornošću (17.135 miliona dinara) za razliku od prethodne godine kada su imala najveći pozitivan neto obrtni kapital. Pozitivan neto obrtni kapital iskazali su u 2011. godini ogranci stranih pravnih lica, ortačka i komanditna društva koja su i u prethodnoj godini poslovala sa pozitivnim neto obrtnim kapitalom.

Finansijske performanse po veličini privrednih društava već dugi niz godina koncentrisane su u segmentu velikih privrednih društava, iako mala privredna društva imaju najveći udeo od 96,1% u ukupnom broju privrednih društava. U 2011. godini velika privredna društva su prosečno učestvovala sa 56,0% u ukupnim finansijskim performansama privrede u celini. Ova društva su ostvarila nešto manje od tri petine ukupnih prihoda i ukupnih rashoda celokupne privrede (4.552.409 miliona dinara, odnosno 4.460.570 miliona dinara), što predstavlja blagi rast učešća u odnosu na prethodnu godinu. Mala privredna društva iskazala su ukupne prihode od 2.085.040 miliona dinara i ukupne rashode od 2.071.454 miliona dinara, što je nešto više od četvrtine prihoda i rashoda na nivou cele privrede.

Privredna društva, posmatrana sa aspekta veličine, su u 2011. godini, za razliku od prethodne, poslovala sa pozitivnim neto finansijskim rezultatom. Velika privredna društva čine najveći deo pozitivnog neto finansijskog rezultata (88,0%) sa 76.644 miliona dinara, slede srednja i mala privredna društva sa 9.788 miliona dinara i 407 miliona dinara.

Ukupna sredstva i kapital u 2011. godini koncentrisani su u velikim privrednim društvima, koja u ukupnim sredstvima i kapitalu celokupne privrede učestvuju sa 7.082.638 miliona dinara (58,8%) odnosno 3.547.704 miliona dinara (66,8%). Mala privredna društva raspolagala su sa četvrtinom ukupnih sredstava (3.113.858 miliona dinara) i petinom ukupnog kapitala (1.049.866 miliona dinara).

Kumulirani gubici i dalje su najveći kod velikih privrednih društava na koja otpada preko polovine tih gubitaka celokupne privrede. Međutim, nejveći rast kumuliranih gubitaka u 2011. godini od 16,9% beleže mala privredna društva.

Stopa izgubljenog kapitala kod velikih privrednih društava u 2011. godini je u padu u odnosu na prethodnu godinu sa 33,5% na 27,8% i niža je od stope iskazane na nivou privrede (33,4%). Najveću stopu izgubljenog kapitala, koja je u porastu u odnosu na 2010. godinu (sa 47,4% na 51,0%) imaju mala privredna društva.

Trend daljeg povećanja negativnog neto obrtnog kapitala i dalje je nastavljen u 2011. godini i kod velikih i kod malih privrednih društava. Mala privredna društva učestvuju sa tri petine u ukupnom negativnom obrtnom kapitalu na nivou privrede sa 186.777 miliona dinara, a velika privredna društva su iskazala negativan neto obrtni kapital od 178.238 miliona dinara. Srednja privredna društva su jedina iskazala pozitivan neto obrtni kapital u iznosu od 42.291 milion dinara.

Finansijske performanse privrednih društava po teritoriji i dalje su koncentrisane u dve oblasti: Beogradskoj i Južnobačkoj, pri čemu treba imati u vidu činjenicu da određeni broj privrednih društava ima sedište na teritoriji jedne oblasti a poslovnu aktivnost obavlja u drugim oblastima.

Skoro polovinu ukupnih prihoda i ukupnih rashoda celokupne privrede iskazala su privredna društva iz Beogradske oblasti i to 3.901.134 miliona dinara i 3.826.923 miliona dinara. Visoke ukupne prihode i rashode ostvarila su privredna društva iz Južnobačke oblasti i to u iznosu od 1.266.848 miliona dinara i 1.183.484 miliona dinara, što je 15,7% i 14,9% od ukupnih prihoda i rashoda celokupne privrede.

U 2011. godini privredna društva sa teritorije trinaest oblasti je poslovalo sa dobitkom (u 2010. samo šest oblasti) pri čemu su privredna društva iz Beogradske oblasti ostvarila pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 51.431 milion dinara. Najveći pozitivan neto finansijski rezultat iskazala su privredna društva iz Južnobačke oblasti u iznosu od 79.623 miliona dinara.

Najveći negativan neto finansijski rezultat ostvarila su privredna društva iz Južnobanatske oblasti u iznosu od 33.156 miliona dinara, kao i privredna društva sa teritorije Šumadijske i Podunavske oblasti od 15.433 miliona dinara i 12.970 miliona dinara.

Situaciju neravnomernog teritorijalnog rasporeda finansijskih performansi u Republici Srbiji pokazuje i podatak da je na teritoriji Centralne Srbije skoncentrisano 77,2% ukupnih sredstava i 79,5% kapitala srpske privrede, a privredna društva iz Beogradske i Južnobačke oblasti učestvuju u ukupnim sredstvima sa 64,4%, kapitalu 66,8% i kumuliranim gubicima sa 56,1% srpske privrede.

U ukupnim sredstvima privredna društva iz Beogradske oblasti učestvuju sa više od dve trećine ukupnih sredstava privredni društava sa teritorije Centralne Srbije. Ukupna sredstva privrednih društava Južnobačke oblasti čine više od polovine ukupnih sredstava privrednih društava sa teritorije Vojvodine.

U kapitalu privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije (4.224.563 miliona dinara) privredna društva Beogradske oblasti učestvuju sa 69,1%, dok je kapital privrednih društava Vojvodine iznosio 1.041.350 miliona dinara, od čega su 60,8% iskazala privredna društva Južnobačke oblasti.

Najveći iznos kumuliranih gubitaka iskazala su privredna društva Beogradske oblasti u iznosu od 1.037.851 milion dinara i to je više od tri petine kumuliranih gubitaka privrednih društava sa teritorije Centralne Srbije. U Vojvodini najveći iznos kumuliranih gubitaka iskazala su privredna društva iz Južnobačke oblasti (186.383 miliona dinara).

Najvišu stopu izgubljenog kapitala u 2011. godini zabeležila su privredna društva iz Podunavske oblast (123,7%), a najnižu iz Zlatiborske oblasti (10,2%).

Najveći iznos negativnog neto obrtnog kapitala iskazala su privredna društva iz Beogradske oblasti i to u iznosu koji predstavlja skoro dve trećine negativnog neto obrrtnog kapitala svih privrednih društava Centralne Srbije (322.465 miliona dinara).

Privredna društva iz Južnobačke oblasti iskazala su, kao i prethodne godine, najveći pozitivan neto obrtni kapital u iznosu od 75.914 miliona dinara, dok su sve ostale oblasti sa teritorije Vojvodine, osim Sremske, iskazale negativan neto obrtni kapital. Povećanje pozitivnog neto obrtnog kapitala zabeleženo je na teritoriji Centralne Srbije kod privrednih društava u Moravičkoj i Pirotskoj oblasti.

Broj novoosnovanih privrednih društava u 2011. godini manji je za 13,1% u poređenju sa prethodnom godinom, kao posledica trajanja finansijske krize i nesigurnog i nestabilnog poslovnog ambijenta. U 2011. godini osnovano je 7.130 privrednih društava koja čine 7,8% od ukupnog broja privrednih društava. Broj zaposlenih u novoosnovanim privrednim društvima takođe opada (14,8% manje u odnosu na 2010. godinu) pa je u njima bilo zaposleno 15.547 radnika što je samo 1,5% od broja zaposlenih u Republici Srbiji.

Posmatrano po sektorima, najviše privrednih društava (62,5%) osnovano je u toku 2011. godine u tri sektora: "Trgovina na veliko i malo...", "Prerađivačka industrija" i "Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti".

Najviše privrednih društava osnovano je na teritoriji Beogradske (3.259) i Južnobačke oblasti (830).

Sa aspekta veličine skoro sva su mala privredna društva i samo je jedno srednje.

Sa aspekta pravne forme dominiraju društva sa ograničenom odgovornošću (6.987 ili 98,0%).

Koncentracija novoosnovanih privrednih društava po sektorima i oblastima odrazila se i na to da je tu i najveći broj zaposlenih radnika.

Novoosnovana privredna društva u 2011. godini iskazala su pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 20.099 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su poslovala negativno. Neto dobitak povećan je za osam puta zahvaljujući većem rastu ukupnih prihoda od ukupnih rashoda.

Ukupna sredstva novoosnovanih privrednih društava u 2011. godini rasla su po stopi od 46,3% i iznosila su 19.682 miliona dinara. Rasle su i kratkoročne obaveze na 86.722 miliona dinara pa im je učešće u ukupnim izvorima sredstava povećano na 45,5% sa 36,6% u prethodnoj godini, dok je na drugoj strani smanjeno učešće kapitala na 40,9% (49,9% u 2010. godini).

Kumulirani gubici su povećani u odnosu na prethodnu godinu za 44,1% i neznatno učestvuju u ukupnim kumuliranim gubicima privrede sa svega 0,2%.

Stopa izgubljenog kapitala novoosnovanih privrednih društava povećana je u odnosu na prethodnu godinu sa 5,0% na 6,0%.

Broj privrednih društava u stečaju i likvidaciji (2.763) je na nivou iz 2010. godine (2.761) i to je samo 3,0% od ukupnog broja privrednih društava. Istovremeno u ovim privrednim društvima je smanjen broj zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu za 11,1% i iznosi 5.449 radnika što je samo 0,5% od ukupnog broja radnika na nivou privrede.

Najveći broj privrednih društava u stečaju i likvidaciji u 2011. godini poslovao je u dva sektora: "Trgovina na veliko i malo..." i "Prerađivačka industrija", odnosno na teritoriji Beogradske i Južnobačke oblasti.

Posmatrano po veličini dominiraju mala privredna društva, kao i društva sa ograničenom odgovornošću.

Najviše zaposlenih bilo je u privrednim društvima u okviru sektora "Trgovina na veliko i malo..." i "Prerađivačka industrija", odnosno na teritoriji Beogradske oblasti, kao i u velikim privrednim društvima i društvima sa ograničenom odgovornošću.

Ova kategorija privrednih društava iskazala je posledično negativan neto finansijski rezultat od 4.172 miliona dinara, koji je značajno smanjen u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupna sredstva privrednih društava u stečaju i likvidaciji manja su za 12,2% u odnosu na 2010. godinu i iznosila su 218.322 miliona dinara.

U strukturi izvora sredstava privrednih društava u stečaju i likvidaciji dominiraju kratkoročne obaveze, koje obuhvataju i odložene poreske obaveze.

Kumulirani gubici privrednih društava u stečaju i likvidaciji u 2011. godini smanjeni su za 7,7% u odnosu na prethodnu godinu (170.689 miliona dinara), što čini 7,6% kumuliranih gubitaka ukupne privrede.

Rastući kumulirani gubici uslovili su smanjenje sopstvenog kapitala, tako da je stopa izgubljenog kapitala privrednih društava u stečaju i likvidaciji i dalje veoma visoka 168,1% (u 2010. godini 1378,9%).

Privatizovanih privrednih društava u 2011. godini bilo je 1.438, što je za 5,4% manje u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj podatak ukazuje na usporavanje procesa strukturnih reformi i privatizacije. Ova privredna društva zapošljavala su 81.400 radnika što je za 10,5% manje u odnosu na prethodnu godinu. U ukupnom broju privrednih društava i broja zaposlenih privatizovana privredna društva učestvuju sa 1,6% odnosno 8,0%.

Najveći broj privatizovanih privrednih društava poslovao je u sektoru "Prerađivačka industrija", na teritoriji Beogradske i Južnobačke oblasti i to su najvećim delom mala privredna društva i otvorena akcionarska društva.

U privatizovanim privrednim društvima više od polovine radnika bilo je zaposleno u sektoru "Prerađivačka industrija", dok je više od dve trećine radnika bilo zaposleno na teritoriji Beogradske (21,7%) i Južnobačke oblasti (12,8%). Najveći broj zaposlenih zabeležen je u velikim privrednim društvima i otvorenim akcionarskim društvima.

Privatizovana privredna društva su u 2011. godini iskazala negativan neto finansijski rezultat u iznosu od 1.732 miliona dinara, što je za 57,9% manje u odnosu na 2010. godinu.

Ukupna sredstva privatizovanih privrednih društava u 2011. godini iznose 684.096 miliona dinara, što je za 4,3% manje u odnosu na prethodnu godinu. Tri petine ukupnih izvora sredstava čine obaveze, gde dominiraju kratkoročne obaveze koje uključuju odložene poreske obaveze, sa 292.883 miliona dinara.

Kumulirani gubici su povećani za 10,5% u odnosu na 2010. godinu i iznose 140.237 miliona dinara, što čini 6,3% kumuliranih gubitaka ukupne privrede.

Stopa izgubljenog kapitala privatizovanih privrednih društava povećana je u odnosu na 2010. godinu sa 33,7% na 37,6% u 2011. godini.

POSLOVANJE PREDUZETNIKA

Povećanje obima aktivnosti uz profitabilno poslovanje osnovne su karakteristike poslovanja preduzetnika u Republici Srbiji u 2011. godini. Preduzetnici su poslovali sa dobitkom i pozitivnim neto obrtnim kapitalom, većim u odnosu na 2010. godinu, uz veoma blago povećanje sopstvenih izvora finansiranja i smanjenjezaduženosti, a sa menjim brojem zaposlenih u odnosu na prethodnu godinu.

Neravnomeran sektorski i teritorijalni raspored i razvoj prisutni su i kod preduzetnika.

Broj preduzetnika obuhvaćenih ovim izveštajem, a koji uključuje preduzetnike koji su knjige vodili po sistemu dvojnog knjigovodstva, iznosi 20.500.

Preduzetnici su u 2011. godini zapošljavali 45.099 radnika, što je za 2,3% manje u odnosu na prethodnu godinu.

U nerazmenljivim sektorima poslovalo je četiri petine preduzetnika koji su zapošljavali 63,3% ukupnog broja radnika, što je na nivou iz prethodne godine. Najveći broj preduzetnika poslovao je u dva sektora: "Trgovina na veliko i malo..." i "Prerađivačka industrija" i u ova dva sektora bilo je zaposleno 70,3% od ukupnog broja radnika.

Najveći broj preduzetnika poslovao je na teritoriji Centralne Srbije: 15.567 ili 75,9%, od čega u Beogradskoj oblasti 21,9%. Na teritoriji Vojvodine poslovalo je 4.898 preduzetnika od čega najviše i Južnobačkoj oblasti (31,9%).

Više od tri četvrtine radnika zaposlen je kod preduzetnika koji posluju na teritoriji Centralne Srbije od čega najviše u Beogradskoj oblasti (7.364 radnika).

Finansijske performanse preduzetnika beleže izvesno poboljšanje po osnovnim finansijskim pozicijama u toku 2011. godine, što ukazuje na održivost ovog segmenta naše privrede u vrlo nepolvoljnom poslovnom ambijentu.

Preduzetnici su zabeležili povećanje poslovne aktivnosti i odnosu na prethodnu godinu. Ukupni prihodi su iznosili 202.671 miliona dinara, a ukupni rashodi 198.089 miliona dinara, što je rast u odnosu na 2010. godinu od 6,5% i 5,9%. Poslovni prihodi su gotovo u celini rezultat ostvarenih prihoda od prodaje robe (98,9%), dok u strukturi poslovnih rashoda najviše učestvuju rashodi po osnovu nabavne vrednosti prodate robe (56,6%).

Preduzetnici su u 2011. godini ostvarili pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 2.850 miliona dinara, što je povećanje od 71,5% u odnosu na prethodnu godinu. Neto dobitak od 4.678 miliona dinara iskazalo je 15.755 preduzetnika, a neto gubitak od 1.837 miliona dinara iskazalo je 4.158 preduzetnika.

Ukupna sredstva preduzetnika u 2011. godini iznose 97.861 milion dinara i veća su za 3,9% u odnosu na prethodnu godinu.

Stalnu imovinu preduzetnika (26.156 miliona dinara) čine gotovo u celini osnovna sredstva (95,3%).

Obrtnu imovinu preduzetnika (67.920 miliona dinara) čine zalihe sa 47,3% i kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina sa 51,6%.

Najveći deo ukupnih izvora sredstava sa dve trećine čine kratkoročne obaveze, a kapital sa jednom četvrtinom izvora sredstava je u porastu u odnosu na prethodnu godinu za 6,4%.

U 2011. godini došlo je do povećanja učešća sopstvenog kapitala u ukupnim izvorima sredstava, sa 20,8% na 21,5% što je i dalje vrlo nisko. Kao posledica toga zaduženost preduzetnika je nešto manja u odnosu na prethodnu godinu, pa je 1 dinar pozajmljenog lkapitala pokriven sa 0,29 dinara sopstvenog kapitala (u 2010. godini 0,28 dinara).

Kumulirani gubici u 2011. godini su gotovo na prošlogodišnjem nivou sa 5.213 miliona dinara, pri čemu su gubici iznad visine kapitala (3.693 miliona dinara) više nego dvostruko veći od gubitaka do visine kapitala (1.520 miliona dinara).

Stopa izgubljenog kapitala je u padu i iznosi 19,9% (u 2010. godini 20,7%).

U 2011. godini preduzetnici su iskazali pozitivan neto obrtni kapital u iznosu od 2.465 milona dinara što je za 10,1% više u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupne zalihe na dan 31.12.2011. iznosile su 32.110 miliona dinara, tako da su preduzetnici nedostajuća sredstva obezbedili iz kratkoročnih izvora.

I kod preduzetnika je izražena sektorska koncentracija finansijskih performansi, kao i neravnomeran teritorijalni raspored.

Posmatrano po sektorima, finansijske performanse preduzetnika koncentrisane su u dva sektora: "Trgovina na veliko i malo..." i "Prerađivačka industrija" u kojima je ostvareno četiri petine ukupnih prihoda i ukupnih rashoda svih preduzetnika.

Pozitivan neto finansijski rezultat u 2011. godini iskazali su preduzetnici koji posluju u većini sektora, osim dva sektora: "Usluge smeštaja i ishrane" i "Poslovanje nekretninama". Najveći pozitivan neto finansijski rezultat ostvarili su preduzetnici iz sektora "Trgovina na veliko i malo..." od 10082 miliona dinara, a najveći rast u odnosu na prethodnu godinu imali su preduzetnici iz sektora "Prerađivačka industrija" sa 785 miliona dinara.

U istim sektorima poslovali su preduzetnici sa najviše angažovanih sredstava i najvećim iznosom kapitala, ali i sa skoro dve trećine kumuliranih gubitaka svih preduzetnika, što je na otprilike prošlogodišnjem nivou.

Najveći pozitivan neto obrtni kapital iskazali su preduzetnici koji posluju u sektorima "Trgovina na veliko i malo..." (3.421 milion dinara) i "Prerađivačka industrija" (601 milion dinara). U više od polovine sektora preduzetnici su u 2011. godini iskazali negativan neto obrtni kapital.

Neravnomeran teritorijalni raspored finansijskih performansi preduzetnika ogleda se u dominaciji dve oblasti: Beogradske i Južnobačke oblasti. Preduzetnici iz Centralne Srbije ostvarili su više od tri četvrtine ukupnih prihoda i ukupnih rashoda svih preduzetnika, od čega preduzetnici Beogradske oblasti 20,5% odnosno 20,1%. Preduzetnici iz Vojvodine ostvarili su nešto manje od četvrtine ukupnih prihoda i rashoda, od čega se na preduzetnike Sremske oblasti odnosi 27,0%.

Preduzetnici iz Centralne Srbije u 2011. godini iskazali su pozitivan neto finansijski rezultat od 2.239 miliona dinara, od toga na preduzetnike iz Beogradske oblasti otpada 872 miliona dinara, što je skoro osam puta više nego prethodne godine. Negativan neto finansijski rezultat od 61 milion dinara su iskazali samo preduzetnici iz Šumadijske oblasti.

Svi preduzetnici iz Vojvodine iskazali su pozitivan neto finansijski rezultat, duplo veći od prošlogodišnjeg, u iznosu od 555 miliona dinara. Od toga trećina se odnosi na preduzetnike iz Južnobačke oblasti.

Preduzetnici iz Centralne Srbije raspolagali su sa više od tri četvrtine ukupnih sredstava (73.687 miliona dinara) i kapitala (18.725 miliona dinara), od čega preduzetnici iz Beogradske oblasti 20,3% od ukupnih sredstava, odnosno 22,7% kapitala. Preduzetnici iz Vojvodine angažovali su sredstva u iznosu od 24.088 miliona dinara i kapital u iznosu od 5.904 miliona dinara, u čemu preduzetnici Južnobačke oblasti učestvuju sa 31,0% odnosno 28,4%.

Kumulirani gubici preduzetnika iz Centralne Srbije iznosili su 3.642 miliona dinara i od toga trećina se odnosi na preduzetnike Beogradske oblasti. Preduzetnici iz Vojvodine iskazali su kumulirane gubitke u iznosu od 1.570 miliona dinara, od čega se 39,8% odnosi na preduzetnike iz Južnobačke oblasti.

Pozitivan neto obrtni kapital U iznosu 2.847 miliona dinara iskazali su preduzetnici iz Centralne Srbije, od toga 1.069 miliona dinara preduzetnici iz Beogradske oblasti. Preduzetnici iz Vojvodine iskazali su negativan neto obrtni kapital u iznosu od 401 milion dinara, od čega su najveći deo (396 miliona dinara) iskazali preduzetnici iz Južnobačke oblasti.