Privredne aktivnosti u Republici Srbiji su u žestokom padu zbog pandemija korona virusa. Neke firme su već obustavile proizvodnju, a veliki broj će biti prinuđen da je smanji. Najveće posledice osetiće preduzeća zavisna od uvoznih komponenti. Za sada turizam trpi najveće štete, jer je Srbija uvođenjem vanrednog stanja zabranila ulaz građanima sa žarišnih teritorija, a za naše državljane uvela obavezan karantin od 14, odnosno 28 dana.

Pokušaćemo ovde da Vam kratko ukažemo na neka kretanja i mere koje će svakako imati uticaja na privrednu aktivnost u našoj zemlji.

Uredbom Vlade Rebublike Srbije uvedena je zabrana službenih putovanja, a poslodavci su dužni da omoguće zaposlenima obavljanje poslova van radnog mesta gde god je to moguće, po principu rada na daljinu i rada kod kuće.

Pošto deca više ne idu u vrtiće i škole, preporuka Vlade je da jedan od roditelja ostane kod kuće, uz obećanje da će se pronaći rešenje za tu situaciju sa poslodavcima.

Vlada Rebublike Srbije je ograničila cene namirnica i zaštiten opreme, a na spisku se nalazi 36 kategorija proizvoda čije cene ne bi smele da pređu nivo koji su imale 5. marta ove godine. Takođe je zabranjen izvoz određenih strateških proizvoda.

Ministra trgovine g. Rasim Ljajić kaže da svih namirnica ima dovoljno i u trgovinama i u rezervama, tako da nema nikakve potrebe da građani stvaraju lične zalihe. Trgovine, apoteke i supermarketi moraju da prilagode proces rada vanrednom stanju tako da u objektima ne bude više od 50 osoba u jednom trenutku, uključujući i zaposlene.

Za vreme trajanja vanrednog stanja važe sva stara dokumenta koja su istekla.

Zatražen je moratorijum za plaćanje kredita kod komercijalnih banaka na 90 dana i Vlada bi trebala da donese odluku o tome. Penzionerima je već odobrena jednokratna pomoć od 4.000,00 dinara i odloženo plaćanje računa za februar, mart i april.

Onlajn trgovina je u padu globalno i to nije kratkotrajan trend. Ljudi su danas više usmereni na nabavku osnovnih životnih namirnica.

Na Beogradskoj berzi ove nedelje zabeležen je veliki pad indeksa BELEX.

Na berzama u Evropi i Americi svi indeksi su u padu. Na nekim berzama trgovina je privremeno obustavljena, a Filipinska berza je prva u svetu zatvorena. Na Azijskim berzama trgovanje je nepromenjeno, a jedino Australija beleži rast.

Širenje pandemije korona virusa paralizovalo je delove globalne ekonomije i izazvalo oštar pad prihoda većine kompanija. Predsednik SAD Donald Tramp je posle proglašenja vanrednog stanja upozorio na mogućnost recesije privrede.

Reagovalo je i tržište kriptovaluta, pa je BITCOIN, čija je cena u vreme izbijanja krize u Kini bila preko 10.000 dolara drastično izgubio na vrednosti i u jednom trenutku se srozao do 4.000 dolara. U međuvremenu se malo oporavio i sada je njegova vrednost oko 5.700 dolara. Slična situacija je i sa ostalim kriptovalutama.

Promet Produktne berze u Novom Sadu prošle nedelje bio je količinski veći za 290% a vrednosno za oko 84% pri čemu je dominirao promet kukuruza.

U Srbiji je za sada najveće štete od pandemije korona virusa pretrpeo sektor turizma. Otkazuju se turistički aranžmani i putovanja, a zaustavljen je i dolazak stranih turista skoro u potpunosti.

Privredni Imenik Srbije nastavlja sa radom u punom kapacitetu, jer je izdavač kao društveno ogodovorna firma već organizovao rad svih zaposlenih i saradnika od kuće. Za nas to i nije bio neki problem jer smo i do sada funkcionisali na taj način. Međutim ovo nije čest slučaj u Srbiji, naročito nije izvodljiv u određenim delatnostima, industrijskim pre svega. Veliki broj firmi imaće objektivno problem sa radnim procesima i to će se naravno odraziti na njihovo poslovanje i prihode. Tako ćemo na kraju ove krize i mi koji nemamo problem sa organizacijom procesa rada usled primene mera vanrednog stanja podeliti sudbinu poslovnih subjekata iz cele Srbije sa kojima sarađujemo. Nadamo se da će kriza kratko trajati i da će biti moguće da se njene izvesne posledice prevaziđu u što kraćem roku.

Za kraj, umesto komentara i zaključka, prenosimo Vam u celosti veoma zanimljiv članak sa portala BBC News na Srpskom:

Korona virus, Srbija i Balkan: Kolika će mi plata biti ako sam u karantinu

Dragana B. se pre nekoliko dana družila sa ljudima koji su proveli vreme sa jednim zaraženima od korona virusa u Italiji. Dan kasnije je počela da kašlje. Pozvala je broj Zavoda za javno zdravlje i rekli su joj da se samoizoluje barem dok ne stignu rezultati njenih prijatelja ili sama ne vidi kako se simptomi menjaju. Drugi poziv je uputila poslodavcu koji joj je preporučio da radi od kuće, kada i koliko može.

Ali u ovoj situaciji nisu svi zaposleni u Srbiji koji sumnjaju da su zaraženi korona virusom. Neki od njih ne mogu da rade od kuće, a tu je i otvoreno pitanje - da li će vreme dok nisu na poslu biti računato kao bolovanje, što donosi umanjenje plate od 35 odsto?

Premijerka Srbije Ana Brnabić najavila je u četvrtak da će brzo biti poznat pravilnik postupanja za kompanije koje imaju zaposlene u samoizolaciji. Postojeći Zakon o radu nije predvideo ovakve situacije, kažu iz Unije poslodavaca. Očekuje se da će Privredna komora Srbije otvoriti posebnu telefonsku liniju sa pružanje takvih informacija.

Šta država Srbija nudi - „radnici su na terenu"

„Naći ćemo rešenje, ima različitih industrija, različiti sektori privrede će se različito ponašati, zato što imaju različite opcije na raspolaganju", rekla je Brnabić. Prema njenim rečima, u nekim sektorima privrede ljudi mogu da rade od kuće bez problema - u oblasti usluga, informacionih tehnologija, pa čak i zaposleni u nekim javnim preduzećima.

„Sa PKS napraviti pravilnike za sve sektore i kompanije. Mi ćemo sesti i sa sindikatima i videti kako zajedno možemo da radimo", rekla je Brnabić. Premijerka je dodala i da je jedna od ključnih odluka koje će država doneti kako bi ublažila mere eventualne finansijske krize zbog korona virusa - stimulans.

Šta traže radnici, a šta poslodavci

Iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikataposlali su pismo premijerki Brnabić predlažući da bi svi radnici za vreme izolacije i lečenja od korona virusa trebalo da primaju celu platu. Prema njihovom predlogu, manju platu ne bi trebalo da dobije ni neko ko je zaražen, ali ni radnik koji se samoizolovao. Oni su predložili da se na osnovu člana 117. Zakona o radu utvrdi naknada zarade u visini 100 odsto zarade koju je ostvario za predhodnih dvanaest meseci. To se odnosi na zaposlene koji su obuhvaćeni merama Vlade za sprečavanje širenja i suzbijanje korona virusa, za vreme trajanja, pre svega obaveznog karantina i lečenja, navodi se u pismu.

„Svi smo na istom brodu i treba nam najbolje rešenje", kaže za BBC na srpskom Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije. On kaže da zakonski nije regulisano kako radnici treba da budu plaćani u ovakvim situacijama.

„Zakon o radu ne predviđa te mogućnosti" i dok se ne donese neka uredba, sistem funkcioniše manje-više „po dogovoru", dodaje. Od poslodavca zavisi da li će radniku dozvoliti da radi ili da ostane kod kuće ukoliko oboli da ne bi došlo do širenja zaraze.

„Mislim da bi bila i velika šteta i za firmu da dođe na posao neko ko oseća simptome", kaže on. „Ako se zatvore škole, verovatno će država to morati da reši".

Kakva su pravila u drugim zemljama

U Grčkoj su zatvorene škole kao preventiva širenja virusa, a očekuje će se to odraziti na 1,5 milion dece i studenata. Roditeljima koji nemaju gde da ostave decu ova mera donosi nove probleme. Oni ili ostaju kod kuće ili moraju decu da ostave sa bakama i dekama, koji su, zbog godina, ugrožena kategorija u ovoj situaciji.

Zato je Vlada uvela mere da pomogne roditeljima koji rade, ali i preduzećima - u državnom sektoru će plate biti pokrivene u potpunosti, a u privatnom će država pokriti jednu trećinu, a poslodavac je dužan da plati ostatak. Roditelji koji rade imaće pravo na 15 dana odmora, a mere se odnose na one sa decom do 12 godina.

Vlada Severne Makedonije odlučila je da zatvori obdaništa, škole i fakultete do 24. marta i da zabrani održavanje masovnih skupova. Kako deca neće ići u školu, Vlada je donela odluku da se radnih obaveza oslobodi po jedan roditelj dece do deset godina, dok ne prorade vrtići i obdaništa. Svi zaposleni u osnovnim i srednjim školama su oslobođeni radnih obaveza.

Hrvatski Zavod za zdravstveno osiguranje doneo je odluku da se onima koji moraju da ostanu u karantinu omogući da ostvare pravo na platu. Radnik kojem je epidemiolog potvrdio da mora da se samoizoluje odmah to i čini, a u obavezi je da o tome obavesti izabranog lekara telefonom ili mejlom. Ako se zaposleni ipak dogovori sa poslodavcem da radi od kuće ili na neki drugi način, ne mora ništa da prijavljuje.

Oni koji, pak, ne mogu da rade od kuće moraju da popune Izjavu o privremenoj nesposobnosti i sprečenosti za rad. Sve mogu da urade elektronski. Kada im se sve odobri, od Zavoda dobijaju 2.128 kuna za 14 dana, što je 280 evra.

Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Krešimir Sever smatra da je to nepravda koju bi trebalo ispraviti jer „nije pravedno da pojedince koji su prisiljeni na karantin društvo kažnjava malim iznosom naknade", prenosi Jutarnji list.

„Osobama koje je društvo zbog interesa zajednice izoliralo i koji su se sami pokazali društveno odgovornima i prijavili svoje kretanje i moguću opasnost od zaraze, trebalo bi refundirati iznose za nedolazak na posao barem u visini prosečne plate", kaže Sever. Iz Zavoda su objasnili da je visina nadoknade utvrđena na osnovu Zakonom o zdravstvenom osiguranju i da ne može da se menja.

Iz Saveza sindikata Republike Srpske zatražili su od poslodavaca da isplaćuju punu platu radnicima koji, zbog prevencije zaraze virusom korona, pojave simptoma bolesti ili nege obolelih članova uže porodice, odsustvuju sa posla i ne mogu da izvršavaju svoje redovne obaveze i zadatke.

Ceo članak i povezane teme možete pročitati i na portalu BBC News >>>